Тајна сиве зоне пословања

Сива економија, црна, подземна, нерегистрована, нелегална, неопорезована... Како год, реч је о неопорезованом делу сваке националне економије у којој већина учесника зарађује тек толико да преживе, а мањина стиче огромно богатство. Директор пореске управе Драгутин Радосављевић каже да пореска служба сваке државе зна колико је пореза наплатила, али ниједна не зна колико јој је промакло. У Унији послодаваца тврде да новац који се годишње обрне у сивој економији захвата готово 36 одсто бруто домаћег производа и 20 пута је већи од вредности трговине недавно осујећеног нарко-картела Дарка Шарића. Колики је обим „сиве економије” у Србији никада се неће тачно сазнати, јер прецизним подацима о раширености те појаве, тврде упућени, не располажу ни државе у којима „не можеш ни да умреш ако ниси платио порез”.

Према неким истраживањима, у време блокаде у „економији подземља” стварало се и до 50 одсто БДП. По новијим проценама, од почетака 2005, када је почела примена пореза на додату вредност (ПДВ), сведена је на око 30 процената. Статистичари тврде да удео сиве економије у вредности свега што се у земљи произведе и наплати ПДВ не прелази 10 одсто.

Сви истраживачи се слажу да се ,,на црно” у Србији највише производи, увози и ради у индустрији текстила, одеће и обуће. Зато они који легално послују већ двадесет година захтевају да их држава заштити од нелојалне конкуренције ,,илегалаца”.

(/slika2)– Чак 50 одсто премета робе и услуга дешава се у сивој зони, а државна каса због тога годишње губи неколико милијарди евра прихода – упозорио је и недавно, по ко зна који пут, Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа. – Власт је саучесник у тој нелегалној работи, јер држава не ради оно на шта је Устав обавезује и за шта је плаћена. Због тога је на ивици банкрота све више предузећа која послују легално.

Они који послују „на црно”, тврди Кнежевић, годишње из Србије однесу по неколико мостова, а ако држава настави са досадашњим односом према утајивачима, порез ће се плаћати „на добровољној бази”, као чланарина у културно-уметничком друштву и Колу српских сестара.

Јуриј Бајец, један од економских саветника премијера Мирка Цветковића, сматра да је удео „сиве економије” у БДП данас између 25 и 30 процената.

Са том проценом слаже се и др Милојко Арсић, творац предлога реформе јавног сектора и нове фискалне политике у „Посткризном моделу привредног развоја Србије 2011-2020.”

– Процена удела сиве економије у БДП може се утврдити само у неком интервалу, јер се прецизно исказује само оно што је откривено – каже Арсић. – Тако је и у много уређенијим земљама, са великим могућностима истраживања, добијају процене које се крећу од 10 до 20 процената.

Арсић указује да нема државе која се може похвалити да опорезује целокупну производњу и услуге. „И у скандинавским земљама, са високим пореским моралом, сива економија се процењује на око седам одсто БДП.”

Може ли се докучити колико због неплаћених пореза и доприноса „рад на црно” годишње закине државном буџету и социјалним фондовима?

– Прецизнија процена била би могућа када би се обавила истраживања по појединим облицима утаје, као што су рад на црно и утаја пореза у промету појединих производа – каже Арсић. – Текстилна индустрија, индустрија забаве, грађевинарство, угоститељство, занатске услуге, подучавање ђака и студената, уобичајени су видови рада на црно. Али, ни у тим областима није све у сивој зони. У угоститељству се, на пример, плати ПДВ на купљену робу у дисконтима, али не и на део услуге у ресторану као велике додате вредности.

Истражујући 2003. удео„необухваћене економије”у БДП, стручњаци Републичког завода за статистику су проценили да у Србији није регистровано 16 одсто БДП, а наредне две године по 13 процената. Следећим истраживањем у 2011. године биће процењена ,,необухваћена економија” у БДП од 2006. до 2009.

Удео ,,необухваћене економије” у развијеним европским земљама креће се до два одсто. Примера ради, у Белгији је између три и четири одсто БДП-а, Хрватској 10, Молдавији 31, Грузији 28, Аустрији 7,9, Пољској 7,8, Македонији 16,3 (2001–2005), Холандији и Шведској један одсто.

Према речима Андре Милојића, помоћника директора сектора националних рачуна, цена и пољопривреде државне статистике, око три четвртине наведених процената ,,необухваћене економије” у БДП, створено је „у сивој економији”, а остатак је промакао „евидентичарима”.

Необухваћене економије највише је било у трговини, на другом месту по уделу у нерегистрованом БДП-у је грађевинарство, затим прерађивачка индустрија, сектор друштвених и личних услуга, посредовања и трговина некретнинамаи комуналне делатности.

– Претпоставља се да је увођење ПДВ-а у 2005. смањило проценат „необухваћене економије” у Србији бар за око пет процентних поена – каже Милојић. Истовремено, то значи да је ПДВ и фискализација у Србији знатно смањила и „сиву економију”, па је њен удео у БДП далеко мањи од помињаних 25 до 30 процената. Не више од десет одсто.

Према подацима Министарства финансија, БДП у 2008. био је 34,26 милијарди евра, односно 2.791 милијарду динара, што је 4.651 евро по становнику.

Али, Милојић напомиње да је у БДП регистрована и производња на коју није плаћен порез:

–Она је „урачуната” у БДП преко завршних рачуна које подносе сва привредна друштва и предузетници са већим прометом. Удео предузетника са мањим прометом се процењује на основу броја запослених. Али то не значи да је „необухваћена економија” по правилу неопорезована и да за запослене у њој нису плаћени доприноси.

Све у свему, наши саговорници указују да надлежни државни органи морају стално повећавати наплату пореза и доприноса, сузбијајући ,,сиву економију” и нелегалну конкуренцију легалним платишама државних дажбина, смањујући тако дефицит у буџету.

Александар Микавица

Сутра: Инспектори не виде утајиваче