ЗАКЛЕТВА НА ВЕРНОСТ

По угледу на Израел, који је Јерусалим прогласио "вечном и недељивом" престоницом јеврејске државе, Србија је Космет уставно прогласила "заувек својим".
Посланици су били једногласни. Политичари углавном јединствени. Док је српски народ умногоме огуглао, српска браћа и сестре на Космету живе кошмар.
Уставна преамбула је у датим околностима емотивни седатив за будућност, али и темељни исказ практичне реалности међународног права. Од свега тога, по свему судећи, неће бити ништа. Међународна заједница прекрива се велом неутралности и стреми некој врсти независности јужне покрајине којој смо се уставно заклели на верност.

Због тога се уже затеже. Навикли смо до сада да Коштуница буде изненађен, па је потпуна новост када премијер реско изјави да је запрепашћен најавом Мартија Ахтисарија о могућем одлагању објављивања решења за Косово – због избора у Србији. Глатко је међународном посреднику одбрусио да нема овлашћења да се бави временом одржавања избора у једној сувереној земљи.

ДСС-у и влади је, после оцене премијеровог саветника да је ово Ахтисаријево кретање "у добром правцу", требао дан да се предомисли. О чему се ради?

Нисам сигуран да разумем. До јуче смо здушно из свег гласа тражили и апеловали да не буде исхитрених одлука и критиковали Финца због намере да свој посао обави до краја године. Сада одлагање не ваља. Испаде Ахтисаријева смицалица.

Због чега? Због избора? Власт не би да много ризикује пре избора. А Космет је највећи ризик. Такав да премијер покрајини подређује чак и устав јер каже да ће референдумско изјашњавање о новом уставу бити изјашњавање о Косову.

Не бих ишао тако далеко, али је чињеница да Космет свакако утиче на српске изборе. И као наметнуто, и као ненаметнуто решење. И уколико се одлазак јужне провинције озваничи пре гласања, или после тога. Проблем је у томе што ствари треба назвати правим именом: одлагање је само непреурањено саопштавање одлуке коју сви слутимо.

Тајминг је и даље важан. Да ли је демократском блоку боље да се губитак Косова обелодани после избора или ће га та неминовност дестабилизовати? Или је боље изгубити Косово пре избора – што може да револтира неке бираче, па би био ветар у једра радикалима?

За очекивати је да ће овдашњи политичари демократског блока уважити "сугестије" САД и пред претњом радикала покопати ратне секире. Обједињени, надају се изборној победи.

Једна школа мишљења сматра да је после победе лакше народ суочити са истином коју Ахтисари припрема. Коштуница зато – а не само због изласка Г17 плус из владе или изборног успеха ДСС-а у локалу – прихвата превремене изборе. Пошто се око Космета уставно обезбедила, постојећа власт приправна је да се расформира после референдума, а пре очекиване пресуде. То је оно што премијер назива "нашим дневним редом".

Полазећи од исте премисе изборног тријумфа, друга школа је сагласна да би нова власт морала да прогута горку пилулу очекиваног изгласавања неке врсте косовске независности. Зашто би се Коштуница сагласио са ампутацијом једне године свог мандата када – као неко ко рачуна да ће остати у власти – неће моћи да избегне оно што би најрадије да избегне?

Што се ЕУ тиче, они се надају победи демократа, али "њихов дневни ред" не искључује ни једну могућност па би да виде са којом новом влашћу ће наставити да раде на косметском случају.

Тако је у игру уведена серија дилема: да ли би одлука Ахтисарија и другова да одложе одлуку о Космету била предизборна услуга демократској формацији која би после победе, као кооперативнија, лакше прогутала горку косметску пилулу? Или Ахтисари, на запрепашћење премијера, заиста квари рачуне?

Да ли међународна заједница демократском блоку даје прилику да у мирнијој атмосфери купи време, или један њен део – тврде они склонији теоријама завера – прижељкује победу радикала и националиста јер би се тиме лако оправдала одлука о независном Космету?

Читава та прича о убрзавању или успоравању делује анахроно. Одлагање не значи и спречавање углавном осмишљеног сценарија. Коме то још није јасно да је одлука донета. И да Ахтисари својим извештајем само даје пак-папир очекујући Нобела за мир.

Проблем са Косметом је у томе што ако си тврд – губиш јер подсећаш на Милошевића, а ако си мек – губиш без достојанства. Премијер је већ више пута доживео да га на Западу пореде са преминулим социјалистом. Такву судбину је приликом изгласавања заветне преамбуле устава избегао само захваљујући прикључивању ДС-а. Не могу ваљда у очима страних посматрача овде сви да буду националисти.

У сваком случају простор за маневар је танушан. Понуде које би нас данас радовале одбачене су још 1993 – када су нам Американци нудили трећину Космета. Данас, чак и да хоћемо, више нема трговине.

Претходни наговештаји из Брисела да би Србија у замену за добровољно одрицање од своје јужне провинције могла да буде награђена бржим уласком у ЕУ делују као лилихип за децу после изјаве председника Европске комисије. Жозе Мануел Баросо озваничио је претпоставку да Унија неће журити са даљим ширењем.

Све карте бачене су на Русе и очекивање да ће они у случају неког наметнутог решења о независности Косова уложити вето у Савету безбедности. Не верујем. Вето има своју цену. Фали договор. Све ми некако звучи познато. Још само да обновимо предлог о федерацији. Можда и да укључимо Гадафија. Он стално заговара јединство муслимана и православаца.          

Руски министар иностраних послова пита какву ће Пандорину кутију отворити они који су у случају Косова спремни да створе преседан. Мисли на Американце који се зарад мира са колегама из Контакт групе држе формуле да Косово "није модел за друге".

Вашингтон инсистира на "жељама већине и правима мањине" и понавља да нико неће унилатерално одлучивати. Одлучиваће "предани рад" Ахтисаријевог тима. Иако званичног става поводом уставне преамбуле нема, могу да га наслутим. Одмах се сетим како је амбасадор Мајкл Полт, поводом порука да је Србији неприхватљива независност Косова, изјавио: "Не морате стално викати да би вас неко добро разумео".

Европљани су поздравили нови устав, али кажу да им треба времена да 8. новембра изађу са ставом око преамбуле. Дотле, као и Американци, подржавају Ахтисарија. Ми овде знамо шта то значи. Знају и они тамо.

Албанци ће, по свему судећи, добити независност само од Србије, мада ће још дуго таворити под међународним протекторатом. Али, наше је да мислимо и радимо на заштити живота и безбедности косовских Срба, уколико уопште пристану да тамо наставе да живе. На САД и ЕУ је да мисле шта ће са сурогат државом.

Остаје нам дакле да чекамо. У предсобљу Уније са предсобљем новог устава. Сумњам да ћемо обезбедити подршку какву је себи уприличио Израел. Сумњам да ће међународна заједница – чији ће Савет безбедности донети пресуду – уважити кардиоваскуларну реторику овдашњих политичара који сада, доста одоцнело, не пропуштају да кажу да је Космет "срце" српске државе. Боље изгубити територију него разум.