Куси резултати од продаје

ИСТРАЖИВАЊЕ
Иако су у периоду од 2002. до 2005. године резултати приватизације испод очекивања, овогодишњи финансијски биланс је знатно побољшан продајом два велика предузећа "Хемофарма" и "Мобтела", показало је истраживање које је урадила др Гордана Кокеза, професор Технолошко-металуршког факултета у Београду.

Ипак, закључак је да је процес приватизације у Србији запао у кризу, па због тога треба прибећи новим решењима у прилагођавању методама и техникама приватизације специфичним условима српске привреде, избору купаца који располажу капацитетима за опоравак и развој купљених предузећа, ефикаснијој контроли поштовања уговора о приватизацији. Гордана Кокеза предлаже да ове мере буду покренуте и координисане од Владе Србије, док ће предузећа нужно бити носиоци будућег привредног развоја.

Подаци о резултатима приватизације у периоду 2002 – 2003. година указују да је на продају понуђено 2.089 предузећа. Од тог броја продато је њих 1.572, или 75 одсто. Највећи број предузећа приватизован је 2003. године (51 одсто), а најмањи 2005. године (179 предузећа или 11 одсто).

 – Србија је са закашњењем ушла у процес приватизације, што само по себи није морало да представља проблем, будући да смо били у прилици да се учимо на туђим грешкама. Међутим, дата компаративна предност није адекватно искоришћена због чега су и резултати испод очекивања и могућности – каже др Гордана Кокеза.

– Мањкавост целог процеса приватизације – истиче она – јесте у томе што се није водило рачуна о економској снази нових власника, већ се журило с продајом, без обзира на способност купаца да реализују даљи развој предузећа. Као последица тога, ни главни циљ приватизације да се повећа ефикасност привређивања у највећој мери није остварен. Већина предузећа је продата а да се није гледало коме се продају, често су припала онима који нису били способни или нису имали мотива за покретање развоја. Зато се десило да многе фирме послују лошије него пре приватизације. Све то одразило се и на пораст незапослености и на пад зарада (у Србији има 27 одсто незапослених, док се тај показатељ у Европској унији креће на нивоу од девет одсто).

Са становишта техника продаје, у процесу приватизације коришћене су: тендерска продаја, аукција и  тржиште капитала. На тендерима је приватизовано 35 предузећа са просечном успешношћу од 52 одсто. На аукцијама је продато 913 предузећа са 86 одсто успешности, а путем тржишта капитала је продато 169 предузећа са мањинским пакетом и успешношћу од 57 одсто.

У процесу припреме за приватизацију налази се још 800–900 предузећа, док број неприватизованих предузећа износи око 1.100.

При анализи резултата приватизације неопходно је узети у обзир и финансијске ефекте који су овим процесом постигнути. Укупни финансијски ефекти приватизације, по речима наше саговорнице, у посматраном периоду у Србији износили су 1.551.572.000 евра.    

        Највећи финансијски ефекти од продаје предузећа остварени су на тендерима тако да је на овај начин добијено 843.253.000 евра, или 54 одсто укупних средстава. Основни разлог што је тендерска продаја на првом месту по финансијским ефектима јесте то што се на овај начин продају велики системи. Иако ова предузећа чине само три одсто укупног броја продатих предузећа, на њих отпада 54 одсто финансијских ефеката продаје. Најмањи финансијски ефекти остварени су продајом преко тржишта капитала и износили су 229.690.000 евра, или 15 одсто прихода од продаје, док је на овај начин продато 22 одсто укупног броја предузећа.

Посматрано по годинама, неупоредиво највећи приходи остварени су 2003. године – чак 40,2 одсто у овом трогодишњем периоду. Те године продато је 792 предузећа или 51 одсто. Разлог за то је што је тада у понуди био велики број друштвених предузећа и то махом оних добростојећих.

– С друге стране, ако се има у виду да су продата скоро сва најбоља предузећа, остварени финансијски резултати могу се сматрати веома скромним. То је условило и даљи драстичан пад продаје наредних година како по броју предузећа, тако и по финансијским резултатима. Није утешно, али се мора рећи да, по многим стручним мишљењима, добрих предузећа за продају готово да више и нема. Зато се у сфери приватизације морају предузети одређене мере како би се овај процес наставио и окончао на одговарајући начин – истакла је др Гордана Кокеза.