Пословна клима мора да се поправи

У Србији је 2010. године, упркос свим тешкоћама, могло позитивно да се послује и још да се заради, тврди Бојан Радун, нови председник Српске асоцијације менаџера (САМ) и извршни директор компаније „Нектар” из Бачке Паланке. „Нектар” је, на пример, забележио раст продаје од око 10 одсто, а извоз је повећао чак за четвртину.

– Ако причамо укупно о домаћој привреди, годину су обележила три кључна отежавајућа фактора: курсна нестабилност, општа неликвидност на тржишту и даљи пад већ слабе куповне моћи потрошача. Ту додајем и општи тренд раста цена репроматеријала на светском тржишту – каже Бојан Радун.

Како сте успели упркос околностима?

Прво, били смо спремни на то да ће се потрошачи више оријентисати ка јефтинијим производима, па смо их формирали у том сегменту трудећи се да пружимо максималан квалитет. Знате, у овој години је било очигледно да се на нашем тржишту виде ефекти и светске економске и домаће транзиционе кризе. Прве, кроз конзервативнији приступ банака и самим тим слабије изворе финансирања, а друге кроз примере многих компанија које су се преинвестирале и себе довеле у неликвидност.

Имате ли утисак да неко покушава да Вас отера из Србије, као што се жале поједини бизнисмени?

Апсолутно не, али сматрам да привредна клима у Србији мора да се побољша.

На који начин? Економисти упозоравају на то да ће 2011. годину обележити проблем ликвидности привреде.

Неопходно је имати релативну стабилност курса динара и његову предвидљивост јер ми смо једина држава у југоисточној Европи која је имала оволики пад вредности локалне валуте што неминовно утиче на инфлацију, нестабилност цена и трошкове финансирања.

Мислите да пливајући курс није добро решење?

Треба да имамо пливајући курс и тржишну вредност валуте, али пад мора бити предвидив и делимично контролисан јер нам је и ова година показала да, без обзира на неке економске теорије, курс ипак знатно утиче на инфлацију. Ако томе додамо да је огромна већина привреде задужена у еврима, онда курсне разлике, које се догађају у годинама попут ове, већину компанија доводе у зону непрофитабилности.

На ком нивоу је Ваша компанија пројектовала курс у плановима за 2011?

Још нисмо индексирали динар јер се трудимо, и успевамо, да све девизне обавезе покривамо приливима из извоза.

Колико сте пута морали да коригујете цене због курсних разлика?

Два пута, а у односу на претходну 2009. годину то је у просеку 10 одсто. Ако узмемо у обзир да велики број инпута за наше производе има девизни предзнак, јасно је да поскупљењем нисмо испратили раст цена коштања производа.

Шта је, осим предвидивог курса, неопходно за опоравак привредне активности?

С обзиром на општу неликвидност, наставак субвенционисаних кредита у домаћој валути је неопходан бар још једну годину док не почну да се показују већи трендови раста привредне активности у земљи.

На који начин би требало искористити финансијске потенцијале државе у покретању производње?

Мислим да се мора интензивније помагати развој и раст реалне производње и извоз производа с већом додатом вредношћу, тј. вишим степеном финализације. Ми нисмо довољно велика земља, нити богата природним ресурсима, да можемо да живимо само од извоза сировина и основних пољопривредних производа. Приоритети српске привреде треба да буду пољопривреда и прехрамбена производња.

Наравно, улагања државе у инфраструктуру која ће побољшати квалитет живота грађана и олакшати раст привредне активности свакако треба да се наставе.

Ако је аграр наша велика шанса, како то искористити?

У аграру најбрже можемо да дођемо до бољих резултата. Држава би требало да кроз разне олакшице, субвенције и подршку мотивише привреду да улаже у аграр да би се остварили већи приноси. Рецимо, да буду значајне олакшице и субвенције за повећање обрадивих површина под системима за наводњавање. Тренутно, једна смо од држава с најмањом покривеношћу обрадивог земљишта системима за наводњавање, а да с друге стране имамо изузетно високе таксе и намете за исто то наводњавање. То је мало апсурдно.

Када слушате политичаре како говоре о мерама за опоравак домаће економије, да ли препознајете само добру намеру, или и могућност да се тако нешто и уради?

Знам да ресорно министарство већ ради на томе да компаније добију могућност да унапред финансирају производњу пољопривредних произвођача и да буду сигурне да ће тај посао бити доведен до краја. Рецимо, Бразил, као неупоредиво већа земља од наше и аграрна држава, на тај начин годишње финансира примарну пољопривредну производњу с преко пет милијарди долара, с тим што новац не долази од државе већ од компанија које су заинтересоване да унапред себи обезбеде сировине. Улога државе је само да обезбеди правну сигурност са обе стране.

Да ли сте оптимиста у вези са опоравком српске економије?

Искрено, мислим да има места за оптимизам зато што сматрам да смо неко дно кризе дотакли у 2010. години. Неке међународне финансијске институције прогнозирају нам већи раст БДП него у 2010. години, а постоје и изгледне шансе да уколико продаја „Телекома“ успе и уколико буду реализоване још неке стране инвестиције које су практично договорене, да се ликвидност повећа. То ће довести до веће привредне активности, пре свега у сектору малих и средњих предузећа која у највећој мери чине нашу привреду. Постоје, такође, изгледне шансе да ће у првој половини 2011. неке земље из региона, које то још увек нису урадиле, почети и са Србијом да примењују споразум о слободној трговини који су прихватиле потписивањем ЦЕФТА споразума. Уколико се то деси, то је значајно отварање тржишта од још десетак милиона потенцијалних потрошача за наше компаније.

Сматрате ли неопходним договор с политичарима, да ли је та веза прекинута?

Веза није прекинута, али комуникација мора да се побољша. Наша асоцијација се труди да има добру и интензивну комуникацију, али мислим да на нивоу привреде она треба да се побољша јер имамо заједнички интерес да се економија земље унапреди. Морам да признам да се врло често одређене активности покрену када се на сто изнесу довољно добри аргументи. Један од примера јесте и залагање највишег нивоа власти за побољшање позиционирања наших предузећа на тржишту Хрватске. Заиста су се потрудили и покренули то питање.

Шта саветујете Влади Србије?

Није моја улога да дајем савете Влади. Нека не беже од тога да чују нас који привређујемо у Србији. Сматрам да је улагање у инфраструктуру и јавне радове и подстицање извоза добар план, али већина чланова САМ жели да види и конкретне потезе које промовишу да та намера заиста постоји.

Како вам се чини предлог новог буџета?

Сматрам да предвиђени дефицит није неодржив, али оно што ми се највише допало у презентацији новог буџета јесте план да се буџетски дефицит из године у годину смањује.

Да ли ће 2011. година бити боља за привреду али и за грађане Србије?

Мислим да ће 2011. бити мало позитивнија него 2010. година. Уколико се то деси, то може да улије неки додатни оптимизам што би требало за резултат да има повећање привредне активности. Потпуно искрено, колико мислим толико и желим да се то оствари.

Александра Поповић

------------------------------------------------

Додатно опорезивање

Како коментаришете најаву већег опорезивања богатих, да ли би од тога имали користи сиромашни грађани?

С једне стране, мислим да је прогресивно опорезивање уколико се у томе задрже неке реалне основе и размере апсолутно пожељно док, с друге стране, у Србији не постоји довољан број богатих да би се кроз неко разумно додатно веће опорезивање тог дела друштва било шта значајно променило, јер се не може генерисати неки знатно већи новац. Зато и у том случају треба узети најбоље примере из најбољих европских пракса, али и из економија младих капиталистичких друштава која су развијенија од нас, као што су Чешка, Пољска ... Додатно опорезивање је пожељно, али то није магични штапић за основу којег ће сви слојеви друштва бити задовољни.

--------------------------------------

Нисмо непристојно богати

Не постоји рат, нити сукоб између политичара и пословних људи. Мислим да ту постоји једно озбиљно неразумевање и разлике у приоритетима. Моја породица, јер ми смо породична компанија, и ја ни у једном моменту нисмо се осетили прозваним због прозивки упућених „непристојно богатим“. Наша компанија има седиште у Србији, а не на неким егзотичним дестинацијама, и ми запошљавамо преко 1.200 особа и бавимо се производњом. Неупоредиво смо већи извозник него увозник и чинимо добре ствари за државу и целу привреду.