Poslovna klima mora da se popravi

U Srbiji je 2010. godine, uprkos svim teškoćama, moglo pozitivno da se posluje i još da se zaradi, tvrdi Bojan Radun, novi predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) i izvršni direktor kompanije „Nektar” iz Bačke Palanke. „Nektar” je, na primer, zabeležio rast prodaje od oko 10 odsto, a izvoz je povećao čak za četvrtinu.

– Ako pričamo ukupno o domaćoj privredi, godinu su obeležila tri ključna otežavajuća faktora: kursna nestabilnost, opšta nelikvidnost na tržištu i dalji pad već slabe kupovne moći potrošača. Tu dodajem i opšti trend rasta cena repromaterijala na svetskom tržištu – kaže Bojan Radun.

Kako ste uspeli uprkos okolnostima?

Prvo, bili smo spremni na to da će se potrošači više orijentisati ka jeftinijim proizvodima, pa smo ih formirali u tom segmentu trudeći se da pružimo maksimalan kvalitet. Znate, u ovoj godini je bilo očigledno da se na našem tržištu vide efekti i svetske ekonomske i domaće tranzicione krize. Prve, kroz konzervativniji pristup banaka i samim tim slabije izvore finansiranja, a druge kroz primere mnogih kompanija koje su se preinvestirale i sebe dovele u nelikvidnost.

Imate li utisak da neko pokušava da Vas otera iz Srbije, kao što se žale pojedini biznismeni?

Apsolutno ne, ali smatram da privredna klima u Srbiji mora da se poboljša.

Na koji način? Ekonomisti upozoravaju na to da će 2011. godinu obeležiti problem likvidnosti privrede.

Neophodno je imati relativnu stabilnost kursa dinara i njegovu predvidljivost jer mi smo jedina država u jugoistočnoj Evropi koja je imala ovoliki pad vrednosti lokalne valute što neminovno utiče na inflaciju, nestabilnost cena i troškove finansiranja.

Mislite da plivajući kurs nije dobro rešenje?

Treba da imamo plivajući kurs i tržišnu vrednost valute, ali pad mora biti predvidiv i delimično kontrolisan jer nam je i ova godina pokazala da, bez obzira na neke ekonomske teorije, kurs ipak znatno utiče na inflaciju. Ako tome dodamo da je ogromna većina privrede zadužena u evrima, onda kursne razlike, koje se događaju u godinama poput ove, većinu kompanija dovode u zonu neprofitabilnosti.

Na kom nivou je Vaša kompanija projektovala kurs u planovima za 2011?

Još nismo indeksirali dinar jer se trudimo, i uspevamo, da sve devizne obaveze pokrivamo prilivima iz izvoza.

Koliko ste puta morali da korigujete cene zbog kursnih razlika?

Dva puta, a u odnosu na prethodnu 2009. godinu to je u proseku 10 odsto. Ako uzmemo u obzir da veliki broj inputa za naše proizvode ima devizni predznak, jasno je da poskupljenjem nismo ispratili rast cena koštanja proizvoda.

Šta je, osim predvidivog kursa, neophodno za oporavak privredne aktivnosti?

S obzirom na opštu nelikvidnost, nastavak subvencionisanih kredita u domaćoj valuti je neophodan bar još jednu godinu dok ne počnu da se pokazuju veći trendovi rasta privredne aktivnosti u zemlji.

Na koji način bi trebalo iskoristiti finansijske potencijale države u pokretanju proizvodnje?

Mislim da se mora intenzivnije pomagati razvoj i rast realne proizvodnje i izvoz proizvoda s većom dodatom vrednošću, tj. višim stepenom finalizacije. Mi nismo dovoljno velika zemlja, niti bogata prirodnim resursima, da možemo da živimo samo od izvoza sirovina i osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Prioriteti srpske privrede treba da budu poljoprivreda i prehrambena proizvodnja.

Naravno, ulaganja države u infrastrukturu koja će poboljšati kvalitet života građana i olakšati rast privredne aktivnosti svakako treba da se nastave.

Ako je agrar naša velika šansa, kako to iskoristiti?

U agraru najbrže možemo da dođemo do boljih rezultata. Država bi trebalo da kroz razne olakšice, subvencije i podršku motiviše privredu da ulaže u agrar da bi se ostvarili veći prinosi. Recimo, da budu značajne olakšice i subvencije za povećanje obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje. Trenutno, jedna smo od država s najmanjom pokrivenošću obradivog zemljišta sistemima za navodnjavanje, a da s druge strane imamo izuzetno visoke takse i namete za isto to navodnjavanje. To je malo apsurdno.

Kada slušate političare kako govore o merama za oporavak domaće ekonomije, da li prepoznajete samo dobru nameru, ili i mogućnost da se tako nešto i uradi?

Znam da resorno ministarstvo već radi na tome da kompanije dobiju mogućnost da unapred finansiraju proizvodnju poljoprivrednih proizvođača i da budu sigurne da će taj posao biti doveden do kraja. Recimo, Brazil, kao neuporedivo veća zemlja od naše i agrarna država, na taj način godišnje finansira primarnu poljoprivrednu proizvodnju s preko pet milijardi dolara, s tim što novac ne dolazi od države već od kompanija koje su zainteresovane da unapred sebi obezbede sirovine. Uloga države je samo da obezbedi pravnu sigurnost sa obe strane.

Da li ste optimista u vezi sa oporavkom srpske ekonomije?

Iskreno, mislim da ima mesta za optimizam zato što smatram da smo neko dno krize dotakli u 2010. godini. Neke međunarodne finansijske institucije prognoziraju nam veći rast BDP nego u 2010. godini, a postoje i izgledne šanse da ukoliko prodaja „Telekoma“ uspe i ukoliko budu realizovane još neke strane investicije koje su praktično dogovorene, da se likvidnost poveća. To će dovesti do veće privredne aktivnosti, pre svega u sektoru malih i srednjih preduzeća koja u najvećoj meri čine našu privredu. Postoje, takođe, izgledne šanse da će u prvoj polovini 2011. neke zemlje iz regiona, koje to još uvek nisu uradile, početi i sa Srbijom da primenjuju sporazum o slobodnoj trgovini koji su prihvatile potpisivanjem CEFTA sporazuma. Ukoliko se to desi, to je značajno otvaranje tržišta od još desetak miliona potencijalnih potrošača za naše kompanije.

Smatrate li neophodnim dogovor s političarima, da li je ta veza prekinuta?

Veza nije prekinuta, ali komunikacija mora da se poboljša. Naša asocijacija se trudi da ima dobru i intenzivnu komunikaciju, ali mislim da na nivou privrede ona treba da se poboljša jer imamo zajednički interes da se ekonomija zemlje unapredi. Moram da priznam da se vrlo često određene aktivnosti pokrenu kada se na sto iznesu dovoljno dobri argumenti. Jedan od primera jeste i zalaganje najvišeg nivoa vlasti za poboljšanje pozicioniranja naših preduzeća na tržištu Hrvatske. Zaista su se potrudili i pokrenuli to pitanje.

Šta savetujete Vladi Srbije?

Nije moja uloga da dajem savete Vladi. Neka ne beže od toga da čuju nas koji privređujemo u Srbiji. Smatram da je ulaganje u infrastrukturu i javne radove i podsticanje izvoza dobar plan, ali većina članova SAM želi da vidi i konkretne poteze koje promovišu da ta namera zaista postoji.

Kako vam se čini predlog novog budžeta?

Smatram da predviđeni deficit nije neodrživ, ali ono što mi se najviše dopalo u prezentaciji novog budžeta jeste plan da se budžetski deficit iz godine u godinu smanjuje.

Da li će 2011. godina biti bolja za privredu ali i za građane Srbije?

Mislim da će 2011. biti malo pozitivnija nego 2010. godina. Ukoliko se to desi, to može da ulije neki dodatni optimizam što bi trebalo za rezultat da ima povećanje privredne aktivnosti. Potpuno iskreno, koliko mislim toliko i želim da se to ostvari.

Aleksandra Popović

------------------------------------------------

Dodatno oporezivanje

Kako komentarišete najavu većeg oporezivanja bogatih, da li bi od toga imali koristi siromašni građani?

S jedne strane, mislim da je progresivno oporezivanje ukoliko se u tome zadrže neke realne osnove i razmere apsolutno poželjno dok, s druge strane, u Srbiji ne postoji dovoljan broj bogatih da bi se kroz neko razumno dodatno veće oporezivanje tog dela društva bilo šta značajno promenilo, jer se ne može generisati neki znatno veći novac. Zato i u tom slučaju treba uzeti najbolje primere iz najboljih evropskih praksa, ali i iz ekonomija mladih kapitalističkih društava koja su razvijenija od nas, kao što su Češka, Poljska ... Dodatno oporezivanje je poželjno, ali to nije magični štapić za osnovu kojeg će svi slojevi društva biti zadovoljni.

--------------------------------------

Nismo nepristojno bogati

Ne postoji rat, niti sukob između političara i poslovnih ljudi. Mislim da tu postoji jedno ozbiljno nerazumevanje i razlike u prioritetima. Moja porodica, jer mi smo porodična kompanija, i ja ni u jednom momentu nismo se osetili prozvanim zbog prozivki upućenih „nepristojno bogatim“. Naša kompanija ima sedište u Srbiji, a ne na nekim egzotičnim destinacijama, i mi zapošljavamo preko 1.200 osoba i bavimo se proizvodnjom. Neuporedivo smo veći izvoznik nego uvoznik i činimo dobre stvari za državu i celu privredu.