Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Аватар” освојио и српске биоскопе

„Аватар” освојио и српске биоскопе
„Аватар” у Србији у 2010. видело 249.772 посетиоца

Најгледанији филм у српским биоскопима у 2010. години био је „Аватар” Џејмса Камерона који је видело 249.772 гледаоца. Филм је премијерно приказан 18. децембра 2009, у претпрошлој години гледало га је 61.885 посетилаца, а укупна гледаност филма износи 311.627 гледалаца. Према подацима Удружења филмских дистрибутера Србије, домаће биоскопе у прошлој години посетило је скоро два милиона гледалаца (без података за последња три дана 2010. посета биоскопима износи 1.971.700 гледалаца), што је за 22 одсто више него у 2009, када је биоскопе у Србији походило 1.613.953 посетиоца.

Други на листи најгледанијих филмова у нашим биоскопима у 2010. је америчка мелодрама коју су најчешће гледале даме, јер су оне циљна група другог дела „Секс и град” (113.336). Тек на трећем месту ове листе је домаћи филм „Шишање” Стевана Филиповића (73.306).

На листи најгледанијих филмова у домаћим биоскопима у 2010. следе: „Шерлок Холмс” Гаја Ричија (четврто место), „Алиса у земљи чуда” Тима Бартона, четврти део анимираног серијала „Шрек”, „Почетак” Кристофера Нолана, епски спектакл „Борба титана”, први део последњег филма о дечаку чаробњаку „Хари Потер и реликвије смрти” и авантуристички „Принц Персије” (десето место).

Други најгледанији домаћи филм у 2010. јесте „Монтевидео, бог те видео”, премијерно приказан 20. децембра, који је за 10 дана приказивања видело 41.797 гледалаца. Укупна гледаност Бјелогрлићевог редитељског дебија о учешћу репрезентације Југославије на првом Светском фудбалском првенству у Уругвају 1930, знаће се тек током ове године.

Одавно су заборављена времена када су домаћи филмови имали гледаност већу од пола милиона посетилаца: „Зона Замфирова” Здравка Шотре (1.082.052), „Лепа села, лепо горе” Срђана Драгојевића (612.574), или „Муње” Радивоја Андрића (571.341). Тако је током 2010. мелодраму „Жена са сломљеним носем” Срђана Кољевића видело 31.955 гледалаца, „Бесу” Срђана Карановића 13.739 посетилаца, „Бели бели свет” Олега Новковића 5.230 гледалаца, „Српски филм” Срђана Спасојевића, који је приказиван само у поноћним терминима, видело је 2.679 гледалаца, „Плави воз” Јанка Баљка 2.271 посетилац, а копродукциони омнибус филм редитељки некадашњих република СФРЈ – „Неке друге приче” 1.278 гледалаца. Иначе, међу копродукцијама у којима је учествовала и наша кинематографија, најгледанија је била драма „Нека остане међу нама” Рајка Грлића са 8.451 гледаоцем.

У 2010. години, приказиван је и филм „Као рани мраз” Ђорђа Балашевића, али Удружење дистрибутера Србије и Филмски центар Србије немају прецизне податке о укупном броју гледалаца приче о Васи Ладачком.

Само на овдашњим фестивалима приказивани су домаћи филмови који још увек нису имали званичну дистрибуцију: „Мотел Нана” Предрага Велиновића, „Флешбек” Александра Јанковића који је имао само седмодневну дистрибуцију у Музеју кинотеке у време избора српског кандидата за номинацију за Оскара, док је комедија „Ма он није такав” Мирослава Петковића приказана само на фестивалу у Нишу.

Бољи дани за приказивачку делатност у Србији долазе: у Новом Саду је отворен „Арена синеплекс” са шест сала, „Монтевидео, бог те видео” враћа публику у биоскопе, а прва премијера домаћег филма припрема се за крај јануара када ћемо гледати „Тилву рош” Николе Лежаића.

И. Аранђеловић

-----------------------------------

„Прича о играчкама 3” најуспешнији у САД

Најуспешнији филмови у америчким биоскопима рангирају се према укупној милионској заради од продатих улазница. Најисплативији филм у САД у 2010. је трећи део серијала „Прича о играчкама” који је, само у Америци, инкасирао 415 милиона долара. На другом месту ове листе је „Алиса у земљи чуда” (334 милиона), на трећем је „Ајрон мен 2” (312), а даље следе: „Сумрак сага 3” (300), „Почетак” (292,5), „Хари Потер и реликвије смрти, први део” (283), „Грозан Ја” (251), „Шрек 4” (238), „Како да дресирате змаја” (217,5) и на десетом месту „Карате кид” (176,5).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.