Масовни пропусти лоше управе

„У 2010. години омбудсману се обратило 8.389 грађана и поднели су 2.569 формалних притужби. У 918 случајева покренут је поступак контроле законитости и правилности рада органа власти. Грађани се највише жале на ’лошу управу’ односно на непоштовање својих права пред административним органима – њихов нетранспарентан, необразложен, нелогичан, спор, неодговоран, несврсисходан или на други начин неправилан рад. Због пропуста администрације трпе имовинска права грађана, права из радног односа, права из пензијског и инвалидског осигурања“, каже заштитник права грађана Саша Јанковић. Он додаје да се највећи број притужби односи на рад организација којима је поверено вршење јавних овлашћења, као што су Републички фонд ПИО, јавне службе и установе социјалне заштите и образовања, а потом на рад министарстава.

„Проблем је, међутим, што су пропусти често масовни, широко распрострањени, те је нужно начин рада мењати из корена. То је тешко све док се запошљавање у сектору управе користи за смањивање социјалних проблема и политичко награђивање“, истиче Јанковић.

Имате ли повратну информацију о томе у којој мери се спроводе Ваше препоруке и мишљења упућена државним органима?

Иако неке колеге у иностранству сматрају да је посао омбудсмана завршен када утврди пропуст и упути препоруку како га отклонити, заједно са сарадницима пажљиво пратим примену препорука и мишљења јер сматрам да од тога умногоме зависи непосредна корист ове институције за грађане. У 2010. години, 68 одсто датих препорука органи власти су спровели. Препоруке заштитника грађана нису правнообавезујуће, али је њихово спровођење један од индикатора демократске и институционалне зрелости државе. Закон обавезује све органе власти да сарађују са заштитником грађана и то не само у току поступка контроле, већ и да га обавесте како су спровели препоруке, односно да објасне зашто то нису учинили.

У колико случајева сте предложили законске измене, а колико пута сте од Уставног суда тражили оцену уставности закона и каква је судбина тих предлога?

Током 2010. поднео сам више десетина иницијатива и више од 10 амандмана на предлоге закона, због опасности да до повреде права грађана дође због недовољно квалитетних прописа.

Пред Уставним судом покренуо сам два поступка оцене уставности три закона. По првом предлогу, Уставни суд је неуставним огласио више одредби Закона о изменама и допунама закона о јавном информисању, за које сам, као и огромни део стручне јавности, сматрао да крше уставне гаранције слободе медија. У другом поступку, заједно с повереником за информације од јавног значаја и заштиту података личности оспорио сам одредбе Закона о електронским комуникацијама и Закона о војним службама безбедности због кршења уставних гаранција права на приватност. Тај предлог подржале су и националне асоцијације новинара, судија и адвоката те истакнуте организације невладиног сектора, а поступак пред Уставним судом је још увек у току.

Да ли Вам постојећи законски оквир омогућава потпуну независност у раду?

Устав и Закон о заштитнику грађана пружају гаранције независности. Будући да је ово нови државни орган, који никад раније није постојао, уставне и законске одредбе о независности омбудсмана многи не познају или суштински не разумеју. Независност заштитника грађана није успостављена да би он био привилегован. То је услов да притужбе грађана на рад органа власти буду сагледане објективно и да омбудсман о грешкама власти може говорити слободно и јавно.

Да ли је било политичких притисака на Вас или Ваше сараднике?

Притисака којима људи с подразумеваним степеном интегритета не би могли одолети за сада не.

Који су били највећи проблеми с којима сте се до сада сусретали у свом раду, кад је реч о кадровима, просторијама за рад, материјалним средствима?

У три прве године променио сам пет привремених простора за рад, од којих ниједан није омогућавао да буду запослени сви предвиђени и неопходни сарадници. И мојих четворо заменика изабрано је у парламенту са скоро годину дана закашњења. Због тога је заштитник грађана као институција дуго имао пола или мање од пола предвиђеног броја сарадника. Истовремено, грађани су од самог почетка подносили велики број притужби на рад органа власти. Годину дана субота нам је зато била редовни радни дан. Стручна служба заштитника грађана и у 2010. години борави у привременом простору који ипак, први пут од настанка институције, испуњава основне услове за нормалан рад државног органа. Влада је определила и стални простор, у који се, међутим, не можемо уселити јер је неопходна потпуна реконструкција зграде, која захтева знатна финансијска средства, а у буџету заштитника грађана их нема.

С обзиром на број притужби, начин њиховог разматрања, отварање канцеларија у јужном делу Републике, као и искуства других земаља, број сарадника је и данас недовољан. Тај проблем за сада делимично решавамо додатним пројектним активностима.

Г. Новаковић

-------------------------------------

Одлазе и због плата

Огроман изазов за постизање и одржавање високог квалитета и ефикасности рада службе су ниске плате запослених у односу на сложеност и одговорност посла. Стручну службу је у прве три године напустио сваки пети сарадник, одлазећи на боље плаћена или мање одговорна места у администрацији или приватном сектору. Због тога у крајњем трпе грађани, јер њихове притужбе чекају на решавање дуже него што је неопходно, наводи Јанковић.