Не стоје све замерке Европске комисије

Европска комисија је у свом извештају упутила неколико замерки на рачун Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ). Замерено је да је спроведено мало мера заштите конкуренције, да тарифе нису ребалансиране, а да је конкурентност на тржишту и даље ограничена. Ипак, примећено је да је „регулаторна агенција усвојила правила о трошковима издавања лиценци за радио станице и накнадама за коришћење радио-фреквенција”, као и да је усвојила одлуку о именовању оператера универзалних услуга и правила о преносивости броја у мобилним мрежама која ће ступити на снагу 2011. године.

Др Милан Јанковић, директор Републичке агенције за електронске комуникације, казао је за „Политику” да ова институција нема потешкоћа у функционисању и тврди да не стоје све замерке које је упутила Европска комисија. Што се заштите конкуренције тиче, наш саговорник каже да се та замерка не односи само на њих, већ и на Комисију за заштиту конкуренције.

– Ми смо обавили ребаланс тарифа у фиксној телефонији базиран на трошковном принципу (месечну претплату и цену локалног позива), али „Телеком Србије” одлуку за локални позив није применио у потпуности. Када је реч о конкуренцији, укинули смо монопол у фиксној телефонији. Сада постоје два оператера, односно „Телеком Србија” је свог конкурента добио у „Орион Телекому”. Такође, лиценца за фиксну телефонију издата је и „Теленору”, који би требало током 2011. године да почне с пружањем ове услуге – нагласио је наш саговорник.

Тренутно РАТЕЛ ради на доношењу правилника који ће бити у сагласности са новим Законом о електронским комуникацијама, објашњава наш саговорник. Овој институцији отежава рад то што по спроведеном конкурсу за избор чланова Управног одбора њихов избор још није прошао процедуру у Скупштини. Проблеме у раду стварају и одређене нејасноће и компликоване процедуре у вези с реализацијом јавне набавке централне базе пренетих бројева.

Србољуб Богдановић, портпарол Републичке радиодифузне агенције (РРА), каже да нема већих проблема у функционисању ове институције.

– Као вероватно и неке друге јавне установе, и РРА представља релативну новину у систему Републике Србије. Њено оснивање није пратило и успостављање одговарајућих прописа који би Агенцији омогућили спровођење њених надлежности. Због тога нам је отежан посао у неким функцијама, пре свега у сузбијању пиратерије – казао је Богдановић и додао да РРА располаже довољним техничким и кадровским ресурсима.

Иначе, и РРА и РАТЕЛ, због непостојања сопственог пословног простора, принуђени су да издвајају одређена средства за њихово изнајмљивање.

В. Дугалић