Орден за грижу савести

Сребреница је пореметила мирни сан Холанђана  и разбила увереност у  етику  и храброст њихових трупа. Ниједна европска нација није се лично толико преиспитивала око најтежег злочина на тлу старог континента после Другог светског рата, као земља  ветрењача и лала. Холандска престоница због трибунала за бившу Југославију, Међународног суда правде и Међународног кривичног суда (сва три суда су са седиштем у Хагу) има репутацију светског епицентра за међународну правду, али Холанђани су због улоге свог батаљона у Сребреници сами пресудили  својој политичкој врхушци. Пре пет година, у априлу 2002, непосредно након што је објављен по војску и владу нимало ласкав извештај о масакру у Сребреници, пала је влада (избори су се, истина, ионако приближавали). А када су тек, пре који месец, одликовани војници из батаљона који је заједно са Младићевом војском разврставао мушке главе од жена и деце (да би затим били снимљени како под утицајем алкохола у Загребу певају и играју, прослављајући сопствено избављење из Сребренице), многи су у земљи низина протестовали. Војни министар Хенк Камп, који је пре два и по месеца лично уручио медаље војницима био је принуђен да се брани и објашњава како оне нису додељене у славу јунаштву, већ  ради "рехабилитације".

"Ови људи су војници, није било могуће да успеју, али морају да наставе са својим животима. Њима је свих ових година било јако тешко и ми ово радимо да бисмо их подржали."

Тако је показало да је у Холандији, после прве провале моралног згражавања и бусања у груди, пут до осуде до рехабилитације ипак испао врло кратак. Први који је примио медаљу за повратак части  био је командант батаљона, потпуковник Тон Кареманс  кога су Холанђани годинама гледали како на филму о Сребреници са чашицом шљивовице наздравља генералу Младићу и споразуму који су њих двојица склопили после пада Сребренице. Многи холандски војници, међутим, који тврде да до дана данашњег пате од кошмара, нису се сматрали достојним одличја и одбили су чак и да дођу на церемонију.

Са друге стране, како је јавио холандски радио на енглеском језику, грађанима БиХ који су желели да уживо протестују због овог чина, у холандској амбасади у Сарајеву одбијени су захтеви за шенгенску визу. Али национални покрети за испитивање прошлости, заједно са бројним избеглицама из БиХ којима је Холандија пружила гостопримство, сматрају да је церемонија рехабилитације била нечасна и да  ће улога Холандије  у Сребреници заувек оставити мрљу у историји земље.

На почетку процеса Слободану Милошевићу, Холандски институт за ратну документацију (НИОД) издао је студију на седам и по хиљада страница о Сребреници, коју је од овог угледног института наручила холандска влада. Стручњаци су имали приступ и досијеима и архивама обавештајних служби, а њихови налази су потврдили да је холандска влада крива што је под условима који су владали током рата у Босни послала трупе. Уједињеним нацијама су замерили да нису пружили неопходно и правовремено појачање, којим би се заштитило цивилно становништво у Сребреници. Али у овом исцрпном и свестраном извештају такође се каже да "није јасно да ли је Караџић био унапред упознат са плановима о масовним убиствима, јер су везе између Младића и Караџића у то време биле покидане" Такође, да "нису нађени докази који би сугерисали учешће српских власти из Београда".  Пре свега због ове констатације, а и због многих других детаља у вези са тајним допремањем оружја преко аеродрома у Тузли, армији босанских муслимана, Карли дел Понте није одговарало да као сведока на суђење Милошевићу позове било кога из овог стручног тима, иако су јој они били пред носом. Наиме, једна од главних тачака њене оптужнице била је Милошевићева кривица за "наређивање, планирање и извршење" геноцида у Сребреници, па и целој БиХ.

После евакуације холандског батаљона у Загреб, Кареманс је  доказивао како су "босански Срби, премештајући муслиманске цивиле, извели коректну операцију са војног становишта". Његов заменик, мајор Роберт Франкен, који је потписао документ са Младићем, потврдио је да је "евакуација становништва изведена у складу са важећим војним нормама".