Човек од власти

Речи новоизабраног члана Председништва Босне и Херцеговине др Хариса Силајџића подједнако годе ушима западних, поготово америчких, политичара, с једне, и водећих личности исламских земаља, с друге стране.
Наклоност америчких политичких ауторитета Силајџић је стекао причом да су муслимани у БиХ листом присталице секуларног државног уређења, да до њих не допиру поруке "Исламске декларације" Алије Изетбеговића да "нема слободе без ислама" као што ни  "ислама нема без слободе".
– Бошњаци муслимани не траже ништа друго већ грађанску демократију по моделу модерног европског друштва – тврдио је Харис Силајџића, док је гораждански имам Џемал Граде, у присуству Алије Изетбеговића, поручивао: "Џихад је наш пут, наша снага. Куран је наш устав".

Јаке позиције у исламским земљама Силајџић је почео да гради још као студент арапског језика и исламистике у Бенгазију, у Либији. Тамо је отишао после завршетка Гази Хусрев-бегове медресе у Сарајеву. Као министар спољних послова и председник ратне владе у Сарајеву, одлучујуће је утицао да БиХ добије статус посматрача у Организацији исламске конференције. После напада Америке и њених савезника на Ирак није се либио да каже:

– Пре напада на Ирак јавно сам се изјаснио – против.... Од Америке сам очекивао корак напред, а не назад.

Харис, син хаџи хафиза Камила ефендије Силајџића, родио се 1. октобра 1945. године у Брези. Ожењен је и има сина који студира у Истанбулу. Магистрирао је на тези "Албанско национално питање у босанскохерцеговачкој штампи", а докторирао на "Ставу САД према Албанији од 1912. до 1939.". Под окриљем Алија Хадрија радио је у Заводу за историју Косова и Метохије у Приштини. Сада предаје на Катедри за оријенталистику на сарајевском Филозофском факултету. Говори енглески и арапски, а служи се француским, шпанским и италијанским. Силајџић је био први министар иностраних послова Републике БиХ. На тој дужности остао је до октобра 1993. године када је изабран за председника Владе БиХ. Годину касније подноси оставку на место потпредседника и члана Извршног одбора СДА. Странку не напушта, нити се повлачи са места премијера. Изетбеговићу и његовој партији окренуо је леђа 1996. и основао Странку за БиХ. То му није сметало да буде копредседавајући првог послератног Савета министара БиХ.

Разлаз са Изетбеговићем образложио је ограђивањем од његовог исламског фундаментализма. Незванично, кренуо је својим путем због тога што му је постало јасно да он неће бити наследник Алије Изетбеговића у СДА.

Силајџић је увек "вртео" исту "пропаганду плочу". У августу 1993. говорио је о 60.000 силованих Бошњакиња и 200.000 убијених Бошњака у БиХ. Један је од твораца тезе да су у босанскохерцеговачком рату биле само две стране: "жртве" – Бошњаци, и "агресори" – Срби. И данас понавља да је Република Српска "геноцидна творевина" и да је треба укинути.

Према положају бошњачког члана Председништва БиХ Силајџић се пењао месецима уназад. Ево и како. Најпре су посланици Странке за БиХ одбили да гласају за промене Устава БиХ, јер – за разлику од колега из СДА – нису хтели да пристану на "цементирање" лоших решења из Дејтонског споразума.

– Пре разговор о уставним променама у БиХ треба избрисати међуентитетску линију, која је настала употребом силе – није попуштао Харис Силајџић, који од тада није престајао са нападима на СДА и њеног шефа Сулејмана Тихића. Није штедео ни премијера Републике Српске Милорада Додика, као ни председника Српске Драгана Чавића.

За боље разумевање "лика и дела" Хариса Силајџића потребно је рећи и ово: од оснивања до данас његова Странка за БиХ је непрекидно део владајуће коалиције у Федерацији БиХ, заједничким органима БиХ и, повремено, у Републици Српској.

Једноставно: Харис Силајџић за сваки "политички грамофон" има одговарајућу плочу. Као што је имао и у рату, када је најпре обилазио по злочинима над Србима чувене јединице Мушана Топаловића Цаце, Рамиза Делелића Ћеле, Јусуфа Празине Јуке... а онда подстакао немилосрдан обрачун с њима.