Злочин нејасних мотива

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Габријела Гифордс, чланица Представничког дома америчког Конгреса која је у суботу била главна мета пуцњаве у граду Тусону у Аризони, још је у критичном стању, у коми, а хирурзи који су извршили тешку операцију на њеном прострељеном мозгу сада су „опрезни оптимисти” у погледу њених изгледа да преживи.

„Рана је пустошна”, изјавио је јуче др Питер Ри, шеф хируршког тима локалне универзитетске болнице. Непосредно после операције прогнозе су биле нешто оптимистичније.

У масовном убиству на уприличеном сусрету конгресменке с њеним бирачима испред једне самопослуге у предграђу града, осумњичени убица, Џарид Ли Лофнер (22) из свог пиштоља устрелио је 19 учесника тог догађаја, од којих је 6 преминуло, укључујући ту и федералног судију за Аризону Џона Рола, једно деветогодишње дете, локалног шерифа и три старије особе, две жене и једног мушкарца. Остали су у тешком стању у болници, неки од њих и критично.

Овај злочин је шокирао Америку. Иако је осумњичени, према свему судећи, био поремећена особа и мада су мотиви за његов лудачки чин нејасни, несумњиво је да је његова намера била да пре свега убије конгресменку Гифордс, а да су остали настрадали нека врста „колатералне штете”.

Гифордсова је свој трећи конгресни мандат у овом делу Аризоне освојила на изборима прошлог новембра, после вруће кампање у којој је противник био републикански кандидат подржан од конзервативног покрета „Чајанка”. Њена победа је била тесна, а кампања, премда локална, није била без контроверзи и на националном плану.

(/slika2)Сара Пејлин, кандидаткиња за потпредседницу САД на изборима 2008, а данас неформални лидер екстремне америчке деснице, изборну јединицу Гифордсове је, с неколико других из противничког табора демократа, на сајту свог политичког комитета означила пушчаном метом, што је била порука да она мора да буде поражена. Тај симбол је, после јучерашњег догађаја, уклоњен, а Пејлинова је преко „Фејсбука” издала саопштење у коме злочин осуђује.

Догађај је већ имао политичко дејство: Џон Бенер, нови председавајући Представничког дома у којем републиканци после новембарских избора имају већину, уз речи осуде злочина, одлучио је да с дневног реда привремено скине неке спорне тачке, као што је дебата о поништавању Закона о здравственој реформи који је изгласан у оба конгресна дома прошлог пролећа, као велика Обамина победа.

Иако не оптужују никога конкретно, медији ово масовно убиство стављају у контекст острашћених политичких подела у земљи после Обамине победе на председничким изборима, подстакнутих у великој мери и економском кризом, али и врућом политичком реториком, поготово из редова опозиционе Републиканске партије и покрета „Чајанке” који је постао нека врста њеног јуришног одреда.

Политичку културу екстремизма промовисали су и неки конзервативни водитељи на појединим кабловским ТВ каналима, у чему је предњачио „Фокс њуз” медијског магната Руперта Мардока. Повремено су „преко црте” прелазили и водећи политичари: Мајкл Стил, председник Републиканске партије, тако је прошле године изјавио да би Ненси Пелози, тадашњу председавајућу Представничког дома, „радо видео испред стрељачког строја”. Сара Пејлин је, у јеку оштре дебате о здравственој реформи, својим следбеницима поручила: „Не повлачите се, напуните” (оружје).

На митинзима „Чајанке”, Обама је представљан као Хитлер и Стаљин који на силу настоји да промени амерички начин живота, а његова влада као „тиранија”, а често су се чули и позиви да се „искористи други амандман” (који гарантује право на ношење оружја). Оружје, укључујући и веома моћне пушке, иначе је показивано на тим митинзима, као демонстрација права на његово ношење.

Према извештају Правног центра за јужно сиромаштво, организације која прати политички екстремизам у Америци, број десничарских самоорганизованих „милиција” порастао је са 602 у 2000. години, на 926 у 2009.

Пиштољ којим је починио масовно убиство (опремљен специјалним шаржером за 30 метака), Џарид Лофнер је легално купио у локалној продавници, иако је било довољно знакова да оружје не треба да буде у његовим рукама. Напустио је колеџ у октобру, после пет инцидената ометања наставе у којима је морала да интервенише полиција. Пријавио се за војску, али је одбијен, из разлога који нису саопштени. На интернету је оставио довољно доказа да је нестабилан – како наводи „Волстрит џорнал” у последњем видео-запису који је оставио на „Јутјубу” себе је назвао особом „која примењује терор или тероризам, посебно као политичко оружје”.

Председник Обама је у посебној изјави овим поводом рекао да је реч о „трагедији за Аризону и за целу земљу” и најавио да ће се у истрази ићи до краја”. Догађај је покренуо у питање безбедности чланова Конгреса, које на Капитол хилу штити специјална полиција, али који немају никакво званично обезбеђење кад бораве у својим изборним јединицама.

Милан Мишић