Zločin nejasnih motiva

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Gabrijela Gifords, članica Predstavničkog doma američkog Kongresa koja je u subotu bila glavna meta pucnjave u gradu Tusonu u Arizoni, još je u kritičnom stanju, u komi, a hirurzi koji su izvršili tešku operaciju na njenom prostreljenom mozgu sada su „oprezni optimisti” u pogledu njenih izgleda da preživi.

„Rana je pustošna”, izjavio je juče dr Piter Ri, šef hirurškog tima lokalne univerzitetske bolnice. Neposredno posle operacije prognoze su bile nešto optimističnije.

U masovnom ubistvu na upriličenom susretu kongresmenke s njenim biračima ispred jedne samoposluge u predgrađu grada, osumnjičeni ubica, Džarid Li Lofner (22) iz svog pištolja ustrelio je 19 učesnika tog događaja, od kojih je 6 preminulo, uključujući tu i federalnog sudiju za Arizonu Džona Rola, jedno devetogodišnje dete, lokalnog šerifa i tri starije osobe, dve žene i jednog muškarca. Ostali su u teškom stanju u bolnici, neki od njih i kritično.

Ovaj zločin je šokirao Ameriku. Iako je osumnjičeni, prema svemu sudeći, bio poremećena osoba i mada su motivi za njegov ludački čin nejasni, nesumnjivo je da je njegova namera bila da pre svega ubije kongresmenku Gifords, a da su ostali nastradali neka vrsta „kolateralne štete”.

Gifordsova je svoj treći kongresni mandat u ovom delu Arizone osvojila na izborima prošlog novembra, posle vruće kampanje u kojoj je protivnik bio republikanski kandidat podržan od konzervativnog pokreta „Čajanka”. Njena pobeda je bila tesna, a kampanja, premda lokalna, nije bila bez kontroverzi i na nacionalnom planu.

(/slika2)Sara Pejlin, kandidatkinja za potpredsednicu SAD na izborima 2008, a danas neformalni lider ekstremne američke desnice, izbornu jedinicu Gifordsove je, s nekoliko drugih iz protivničkog tabora demokrata, na sajtu svog političkog komiteta označila puščanom metom, što je bila poruka da ona mora da bude poražena. Taj simbol je, posle jučerašnjeg događaja, uklonjen, a Pejlinova je preko „Fejsbuka” izdala saopštenje u kome zločin osuđuje.

Događaj je već imao političko dejstvo: Džon Bener, novi predsedavajući Predstavničkog doma u kojem republikanci posle novembarskih izbora imaju većinu, uz reči osude zločina, odlučio je da s dnevnog reda privremeno skine neke sporne tačke, kao što je debata o poništavanju Zakona o zdravstvenoj reformi koji je izglasan u oba kongresna doma prošlog proleća, kao velika Obamina pobeda.

Iako ne optužuju nikoga konkretno, mediji ovo masovno ubistvo stavljaju u kontekst ostrašćenih političkih podela u zemlji posle Obamine pobede na predsedničkim izborima, podstaknutih u velikoj meri i ekonomskom krizom, ali i vrućom političkom retorikom, pogotovo iz redova opozicione Republikanske partije i pokreta „Čajanke” koji je postao neka vrsta njenog jurišnog odreda.

Političku kulturu ekstremizma promovisali su i neki konzervativni voditelji na pojedinim kablovskim TV kanalima, u čemu je prednjačio „Foks njuz” medijskog magnata Ruperta Mardoka. Povremeno su „preko crte” prelazili i vodeći političari: Majkl Stil, predsednik Republikanske partije, tako je prošle godine izjavio da bi Nensi Pelozi, tadašnju predsedavajuću Predstavničkog doma, „rado video ispred streljačkog stroja”. Sara Pejlin je, u jeku oštre debate o zdravstvenoj reformi, svojim sledbenicima poručila: „Ne povlačite se, napunite” (oružje).

Na mitinzima „Čajanke”, Obama je predstavljan kao Hitler i Staljin koji na silu nastoji da promeni američki način života, a njegova vlada kao „tiranija”, a često su se čuli i pozivi da se „iskoristi drugi amandman” (koji garantuje pravo na nošenje oružja). Oružje, uključujući i veoma moćne puške, inače je pokazivano na tim mitinzima, kao demonstracija prava na njegovo nošenje.

Prema izveštaju Pravnog centra za južno siromaštvo, organizacije koja prati politički ekstremizam u Americi, broj desničarskih samoorganizovanih „milicija” porastao je sa 602 u 2000. godini, na 926 u 2009.

Pištolj kojim je počinio masovno ubistvo (opremljen specijalnim šaržerom za 30 metaka), Džarid Lofner je legalno kupio u lokalnoj prodavnici, iako je bilo dovoljno znakova da oružje ne treba da bude u njegovim rukama. Napustio je koledž u oktobru, posle pet incidenata ometanja nastave u kojima je morala da interveniše policija. Prijavio se za vojsku, ali je odbijen, iz razloga koji nisu saopšteni. Na internetu je ostavio dovoljno dokaza da je nestabilan – kako navodi „Volstrit džornal” u poslednjem video-zapisu koji je ostavio na „Jutjubu” sebe je nazvao osobom „koja primenjuje teror ili terorizam, posebno kao političko oružje”.

Predsednik Obama je u posebnoj izjavi ovim povodom rekao da je reč o „tragediji za Arizonu i za celu zemlju” i najavio da će se u istrazi ići do kraja”. Događaj je pokrenuo u pitanje bezbednosti članova Kongresa, koje na Kapitol hilu štiti specijalna policija, ali koji nemaju nikakvo zvanično obezbeđenje kad borave u svojim izbornim jedinicama.

Milan Mišić