Штрбац: Загреб 18 година није процесуирао Пурду

Хрватска поседује судске списе који терете Тихомира Пурду (41) и двојицу његових саучесника за ратне злочине, али више од 18 година није ништа предузела да буду изведени пред лице правде, изјавио је јуче председник „Веритаса” Саво Штрбац. Реч је о списима Војног суда у Београду, који поред Пурде терете и Петра Јањића (47) из Вуковара и Данка Маслова (46) из Борова, за злочине почињене за време оружаних сукоба у Борову Насељу код Вуковара 15. новембра 1991. године, навео је Штрбац у изјави Танјугу.

Против те тројице бивших припадника Хрватског збора народне гарде, кривичне пријаве су поднете и истрага покренута на захтев тадашњег војног тужилаштва 26. октобра 1992. године. Они се, на основу изјава више од 20 сведока, цивила, старешина и војника бивше ЈНА терете за „намерно убијање и нехумано поступање с рањенима и болесницима”. Према извештају Комисије Владе СРЈ за ратне злочине, Пурда и саучесници су пуцали на већу групу рањеника и војника.

На месту су убијене две особе, чији идентитет није утврђен, а смртно је рањен десетар ЈНА Бобан Гачић који је касније подлегао ранама у вуковарској болници.

Извештај савезне владе односио се на све злочине почињене почетком оружаних сукоба на подручју Словеније, БиХ и Хрватске, испричао је Штрбац, истакавши да нема никакве мистерије о списку 332 хрватска војника с подручја Вуковара и стотинак из Осијека, који се терете за ратне злочине. Њихова имена могу се наћи у извештају Комисије савезне владе, који је доступан на интернет сајту: www.slobodan-milosevic.org.

Кључно питање је, каже Штрбац, како то да свих ових година нико није ухапшен по овим међународним потерницама, све до 5. јануара, када је Пурда ухапшен у Босни и Херцеговини.

Пурду је полиција БиХ ухапсила у среду приликом преласка државне границе на граничном прелазу Жупања–Орашје на основу Интерполове потернице коју је издао МУП Србије, због сумње да је починио ратни злочин над цивилним становништвом. Пурда је пребачен у истражни затвор у Сарајеву где му је одређен притвор.

Штрбац је навео да је Пурда као заробљеник био у сабирном центру Сремска Митровица и да је размењен 14. августа 1992. године, пре него што је против њега подигнута кривична пријава.

Будући да нема никаквих законских препрека, Тихомир Пурда и поред тога што је хрватски држављанин, треба да буде изручен Србији, рекао је Штрбац. Он сматра да непоступање Хрватске по овом предмету и реакције хрватске премијерке Јадранке Косор и Министарства бранилаца на вест о хапшењу Пурде, говоре да у Хрватској неће бити могуће правично суђење.

Штрбац је оценио, као потпуно несхватљиву и непримерену изјаву премијерке Косор да ће лично с председником Србије Борисом Тадићем разговарати о случају Пурда. „Оптужнице за ратне злочине нису ствар политичара и политичке нагодбе, већ правосуђа”, казао је Штрбац и подсетио да је по међународним потерницама које је расписала Хрватска, под оптужбом за ратне злочине широм света ухапшено 105 Срба. „Најмање њих 29 је досад изручено Хрватској, 11 је правоснажно осуђено, а 11 је у судским процесима ослобођено, пошто су тешке оптужбе биле неосноване, али они су нажалост више месеци па и година провели у затвору”, подсетио је он.

Нико од српских државника није се никад јавно огласио и тражио да са неким од хрватских челника размотри ове случајеве, навео је Штрбац.

„У случају Пурда не ради се о политичком прогону борца за људска права, већ о тешком кривичном делу ратног злочина, оценио је Штрбац.