Не вршити притисак на РС

БАЊАЛУКА – Премијер Републике Српске Милорад Додик изразио је очекивање да ће представници међународне заједнице после последњих избора променити став према РС, поручивши им да не покушавају да врше притисак, јер "притисци више не пролазе у политици у БиХ".
Лидер победничке странке Савеза независних социјалдемократа (СНСД) прексиноћ у емисији "Очи у очи" РТВ РС изјавио је да жели да успостави такве темеље РС, који ће јој обезбедити да функционише без обзира ко је на власти.

Он је најавио да ће о важним питањима разговарати са Српском демократском странком да би се остварио стабилан политички оквир у РС.

Додик је поновио да на нивоу БиХ његова странка неће правити коалиције, већ ће узети оно што јој припада у Савету министара БиХ, укључујући место председавајућег.

– Мене БиХ интересује као оквир у којем РС може да се одржи и да буде добро место за живот – рекао је Додик.

Он је потврдио да је добио одговор од тужилаштва БиХ да се води истрага против команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића и других лица, која су починила ратни злочин над Србима у хрватској акцији "Олуја" 1995. и после ње на подручју Босанске Крајине. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Вилијем Монгомери о изборима у БиХ

Предратни ставови

БАЊАЛУКА, 7. октобра – Оно што ме погађа у вези са последњим изборима у БиХ и победом Милорада Додика и Хариса Силајџића јесте да су њихови основни ставови потпуно исти као ставови њихових претходника пре петнаест година, с изузетком претњи насиљем – оценио је у ауторском тексту за сарајевски "Дневни аваз" некадашњи амерички амбасадор у Београду Вилијем Монтгомери.

"Позиција Бошњака јесте да би БиХ требало да буде јединствена, као и друге земље, с јаком централном владом и заснована на демографским вредностима. Срби су потпуно уверени да би у тим околностима трпели снажну дискриминацију и зато су одлучни да утврде и истакну аутономију Републике Српске", навео је Монтгомери.

Осврћући се на догађаје који су претходили рату у БиХ, Монтгомери каже да су "бошњачки аргументи снажно утицали на САД 1992. године, јер следе наш демократски систем. Такође, то је и блиско европским идеалима у заштити мањина. Није чудо да смо ту позицију тада подржали и вукли потезе том линијом".

Оно што америчка администрација тада није успела да потпуно уважи "јесте дубина страха код Срба и њихово неповерење према демократској владавини у Хрватској и Босни". "Превидели смо насилну историју у последњих стотину година, потценили смо снагу националистичких изјава на ментални склоп Срба, а понајвише смо потценили окрутност и насиље које би Милошевић лично подржао и охрабрио", написао је Монтгомери.

По његовој оцени, свет се и данас суочава "са стањем у којем, испод површине, Бошњаци и Срби остају на истим позицијама". Као кривце за такво стање, бивши амерички дипломата означио је Дејтонски споразум и "тврдоглаво и наивно одбијање међународне заједнице да схвати јачину српског страха од мајоризације Бошњака". Такође, садашњем стању кумовало је и то што међународна заједница није уважила "бошњачку жељу за снажном државном владом и институцијама које би требало да буду одраз стања у БиХ".

"Дејтонски споразум можда је био најбоље што се у том тренутку могло добити, али је он утврдио етничку подељеност и учинио је немогућом за премошћавање", истакао је Вилијем Монтгомери. Он је  навео да, нажалост, сада не види "никога у међународној заједници ко о овим стварима размишља објективно и тражи могуће решење. Као и у многим другим случајевима, остаје се на зацртаном курсу, чак и ако није потпуно јасно где он води".

Б. Марић

-----------------------------------------------------------

Српска имовина у БиХ

Неправедан однос

ПРИЈЕДОР - Савез за координацију Удружења избеглих и расељених лица Републике Српске донео је одлуку да се од парламентарне скупштине БиХ затражи хитно формирање фонда за праведну надокнаду имовине уништене током рата у БиХ.

На седници савеза одржаног у Приједору указано је на дискриминаторски однос када је у питању обнова уништене српске имовине, јер је средствима из фонда за повратак у БиХ обновљено само 20 одсто српских, а 80 одсто бошњачких стамбених објеката.

Високом представнику за БиХ Кристијану Шварцу Шилингу упућен je захтев да за још три године продужи рок за подношење захтева за повратак станарских права у целој БиХ.

 -То је неминовно, јер велики број Срба избеглих из Федерације БиХ још није остварио право на повратак станова у којима је живео пре рата - изјавио је председник Савеза за координацију Удружења избеглих и расељених лица Републике Српске Ранко Лале.  (Танјуг)