Личи на Земљу, али није за живот

Најмања икада опажена планета (Kepler-10b) изван Сунчеве породице није подесна за живот, иако је стеновита као наша на којој одвајкада обитавамо. Зашто?

Зато што кружи сувише близу матичне звезде – на 23 пута краћем растојању него Меркур око Сунца – правећи један пуни круг за мање од једног дана (0,84 дана). Као чигра коју је неко снажно завртео.

Малчице је крупнија од Земље (1,4 пута). У току дана температура на површини достиже 1371 Целзијусов степен, што је сасвим довољно – признаћете и сами – да спржи ма какав живи свети који познајемо, заснован на тзв. угљеничној хемији. Налази се, дакле, изван тзв. настањиве зоне (подручје у којем постоји течна вода).

На толикој топлоти се истопи железо, а тек неће молекули ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) и РНК (рибонуклеинска) од којих је све живо на Земљи саткано!

Иако је крупнија од Земље само 1,4 пута, на замишљеној космичкој ваги тежи 4,6 пута више. Због чега? Из једноставног разлога: густина грађе од које је сачињена износи 8,8 кубних сантиметара по граму, што увелико подсећа на гвоздено ђуле.

Како су је астрономи опазили?

У марту 2009. године НАСА је одаслала велики свемирски телескоп „Кеплер”, назван у славу чувеног немачког астронома Јохана Фридриха Кеплера (обогатио се на астролошким прорачунима), да потражи прву праву земљолику планету. Толико је моћан да је у стању да из своје тачке, довољно удаљене да му Земља не заклања непрекидно надгледање, може да сними када човек у неком малом граду угаси сијалицу на улазу у своју кућу! Све то дугује највећој икада у свемир избаченој камери (више здружених) чија је разлучивост (резолуција) приказивања 95 мегапиксела.

Предвиђено је да осмотри, најмање, хиљаду звезда до краја 2012. године, у смеру средишта Млечног пута. Није опремљен никаквим справама које откривају знаке живота, као што је постојање кисеоника у гасном омотачу.

Веома осетљива направа на „Кеплеру”, фотометар, уочила је готово неприметно опадање сјаја истоимене звезде (Kepler-10), што је указивало да испред повремено пролази неко небеско тело.

И на основу благих промена у сијању (тзв. Доплеров учинак), поткрепљених посматрањима из земаљског телескопа Кек на Хавајима, пречника десет метара, прорачунато је на коликој раздаљини новооткривена планета кружи.

Новостима није крај: према речима Наталије Батаље, са Универзитета Сан Хозе (САД), искрсавају обећавајући наговештаји кружења друге планете на већој удаљености (обигра око исте звезде за 45 дана), што говори да је, отприлике, два пута шира у струку од Земље. Речена звезда (Kepler-10b) налази се у сазвежђу Змаја (Draco, према латинском имену за змаја – dragon), једном од 48 које је астроном Клаудије Птоломеј још у другом веку набројао.

Подаци су прикупљани од маја 2009. до јануара 2010. године, а чланак у којем је откриће протумачено објављен је у угледном часопису „Астрофизикал џорнал”.