Полицијско уско грло

Имаш ли кога у полицији?

То питање се поставља свакодневно.

Јер, полиција, тачније њене службе за издавање докумената, почев од пасоша, личних карата, возачких, саобраћајних и осталих дозвола и уверења, до нових таблица и налепница, једноставно не могу да постигну и опслуже грађане.

„Уско грло” полицијских шалтера ствара велике редове широм Србије па ко има кума, рођака или једноставно, неку „везу” у полицији, тај и некако дође до неопходних докумената.

Редови за оне који немају везу формирају се после поноћи, па се чека, деле се бројеви, па ко стигне стигне. У виду заната већ је настало ново занимање: чекачи! Они за 20 евра уместо грађана стоје у реду од зоре и зову вас да их замените кад стигне ред на њих, то јест вас.

Како то, одакле, зашто је настало „уско грло”! Трансформација државе из једне у другу, Југославије у Србију и Црну Гору, па само у Србију, из једног у други назив, последично су терали грађане на то да ваде нова документа. А и усклађивање са Европском унијом која има више стандарде у смислу биометријских пасоша, личних карата као кредитних картица са кодовима и шифрама, па плус регистарске таблице које су дуже а уже и имају друкчију нумерацију са холограмима и осталим високотехнолошким новитетима.

И шта се десило?

Држава се, једноставно, није снашла. МУП-у, коме је све то поверено да ради, нису дата средства из буџета, ово министарство нема довољно људи и шалтера, то нико да уважи, па се на крају само дошло до такозваног „колективног слегања рамена”!

Одлагало се док је могло да се одлаже, продужавало важење старих личних исправа док не стигну нове и тако се дотерало до дувара. Расписивали се тендери, тражили произвођачи, мрцварили грађани, па се од црвених пасоша прешло на плаве, па поново на црвене – све да би стигли дотле да без протекције у полицији нема другог излаза!

Од пре неки дан, после три године упорног најављивања и одлагања почело се са издавањем нових „европских” таблица. И одмах проблем. Грађанин добије таблице за своје возило, ал’ не добије саобраћајну дозволу! Папирче са печатом му служи као потврда да док чека на дозволу може да вози али само у свом граду. То важи и за возачку дозволу, ако је истекла. А без та два документа не може се ни ван града у коме је потврда издата а ни преко „црте”, у иностранство. И сад замислите пословног Србина који је аљкавошћу државе принуђен да отказује путовања, послове... И да се нада да ће га за месец, два или већ колико та иста држава „обрадовати” и дати му неопходна документа за која је иначе морао унапред да плати! За Риплијеву збирку чуда је и податак да ко добије нове таблице, а оне садрже слова ж, ђ, ш и остала којих нема у телефону, не може да плати паркинг СМС-ом. Јер, нико није јавио „паркинг фирмама” да ће увести такву номенклатуру па да се оне припреме, промене, прилагоде...

Држава је тако постала творац хаоса. То није посао државе.

Да ли ће држава казнити себе што је катастрофално радила. Ово није питање, јер одговор знате.