Апел стручњака због пропуста у реформи правосуђа

Незадовољни због усвајања измена сета правосудних закона (Закон о изменама и допунама, Закон о судијама, Закон о Високом савету судства, Закон о јавном тужилаштву, Закон о Државном већу тужилаца,), више од двадесет стручњака потписало је апел којим се политичкој и општој јавности указује на низ пропуста начињених у реформи правосуђа. Овај документ ће наредних дана бити упућен на адресе Народне скупштине, односно парламентарних странака, председника Републике Србије, Уставног суда, Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Међу потписницима апела, угледним стручњацима, адвокатима и професорима права је и велики број еминентних професора уставног права и теоретичара државе и права, као и двојица академика.

Потписници документа поздрављају настојање власти да отклони неке од великих пропуста направљених у реформи правосуђа, али и упозоравају да та настојања садрже правно недопустиве мањкавости и у недавно усвојеним изменама сета правосудних закона.

– Појединачне изјаве воља више стотина особа које садрже један правни лек уложен Уставном суду законодавац хоће својом вољом да претвори у други, до сада непостојећи правни лек уложен највишем органу правосудне управе. То је супротно свакој идеји права, елементарној правној сигурности, али и идеји поделе власти. То је потирање правноваљане воље појединаца ретроактивном неуставном колективном вољом законодавца. То је свемоћ законодавца, односно самовоља, супротност могућности конституисања Србије као модерне правне државе. То је негирање основних индивидуалних права, између осталог, права на ефективни правни лек и непоштовање основних принципа, између осталих, забране ретроактивности која угрожава правну сигурност – наводи се у апелу.

Према речима др Јасминке Хасанбеговић, професорке Правног факултета у Београду и иницијатора потписивања апела, овакви важни захвати у правосуђу, као и поменуте измене и допуне правосудних закона предузети су на брзину, без расправе, по хитном поступку, пред новогодишње и божићне празнике, као и 2008. и 2009. године. Уз то, те измене и допуне закона противуставно су ступиле на снагу наредног дана по објављивању. Хасанбеговићева наглашава констатацију из апела да се усвојеним изменама закона онемогућаваправо гласа нереизабраним судијама (њих више од 800) и тужиоцима (око 200) о чијем статусу још није донета правноснажна одлука да учествују у изборима за Високи савет судства и Државно веће тужилаца. Такође се прописују неразумно кратки рокови за изборе чланова ВСС и ДВТ и предлаже се начин избора који не може дати легитимитет из темеља пољуљаном угледу ових тела.

Правни пут, истиче се у документу, за отклањање ових и других огромних пропуста у реформи правосуђа у Србији постоји: неопходно је да Уставни суд донесе одлуку о предлозима овлашћених предлагача из децембра 2009. године о уставности Уставног закона који прекида сталност судијске функције, затим да Високи савет судства и Државно веће тужилаца распореде судије и тужиоце према новој, реформисаној мрежи судова и тужилаштава, и да недостојни, нестручни и неоспособљени појединци буду разрешени на основу образложене одлуке о томе.

Према речима Ратка Марковића, професора Уставног права, циљ потписивања апела није утицање на законодавца, него на општу јавност, јер је усвојеним изменама законодавац извршио преквалификацију жалбе у приговор Високом савету судства и на тај начин злоупотребио форму закона, дајући тако прилику Високом савету судства да исправи своје грешке.

– Због тога – каже професор Марковић – закон, у ствари, представља појас за спасавање који је бачен члановима ВСС да се не удаве.

Мирослава Дерикоњић

----------------------------------

Потписници апела

Апел су до сада потписали професори Правног факултета у Београду др Данило Баста, др Ратко Марковић, др Коста Чавошки, др Јовица Тркуља, др Радмила Васић, др Драгица Вујадиновић, др Јасминка Хасанбеговић, др Мирјана Стефановски, др Љиљана Радуловић, др Миодраг Јовановић, др Владан Петров, др Танасије Маринковић и др Марија Караникић-Мирић. Своје потписе ставили су и професори новосадског универзитета др Момчило Грубач и др Маријана Пајванчић, затим др Вида Чок, др Лидија Баста, председник Удружења за уставно право Србије, потом професори Универзитета Унион др Владимир Водинелић, др Весна Ракић-Водинелић, др Зоран Ивошевић и др Небојша Шаркић, адвокати др Слободан Бељански, др Ђорђе Сибиновић, и др Светлана Мирчов.

----------------------------------------

И судије писале ургенцију

После заједничког састанка са Удружењем јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије одржаног 25. децембра на Правном факултету у Београду, Друштво судија Србије је Уставном суду послало ургенцију којом предлаже да овај суд првенствено мериторно одлучи о уставности прекида сталности судијске функције. Уколико уставни суд ни сада није спреман да одлучи о предлозима из децембра 2009. године, Друштво судија Србије предложило му је да настави са одлучивањем по уставним жалбама и жалбама нереизабраних судија по којима је поступак већ започео, какав ће захтев ставити и нереизабране судије које су већ изјавиле ове правне лекове Уставном суду, као и да сам покрене поступак за оцену уставности спорних одредаба новоусвојених правосудних закона, на основу члана 168. Устава Републике Србије, што ће свакако ускоро иницирати Друштво судија Србије .