Меркелова и Путин о гасу и Косову

Обилато заслужени 60-годишњи одмор Немачке од вођства на међународној сцени завршава се раније него што би многи Немци волели. Овако "Вашингтон пост" почиње текст о променама у спољној политици коалиционе владе коју води Ангела Меркел. Канцеларка је сада на искушењу да води политику Европе према све јачој Русији, да обезбеди место независном Космету на Балкану и да чак можда обликује широки одговор секуларних друштава на изазове милитантног ислама, пише вашингтонски лист.

А данас у посету Немачкој стиже руски председник Владимир Путин, па ће и то бити прилика да две земље рашчисте нека питања. Према оцени "Вашингтон поста", Москва је оштро наступила према Берлину захтевајући да коначни статус "некадашње српске покрајине Косова" буде одређен компромисом са Србима. Немачки званичници, пише лист, размишљају да Косово и Метохија следеће године треба да добије независност са ограниченим суверенитетом. Нова држава не би имала војску, а чланство у Уједињеним нацијама, као и сва остала дипломатска признања уследила би постепено током деценије или нешто више.

"Иако су преблаге за Косоваре, а можда и за Бушову администрацију, ове идеје ће свакако разљутити Русију и забринути српске савезнике у Европској унији. Кремљ већ упозорава Берлин да би било каква независност Косова изазвала катастрофу. То би био преседан за отцепљене фракције у Грузији, Молдавији и другим местима где постоје ’замрзнути сукоби’, односно борба за самоопредељење уз руску помоћ", закључује утицајни амерички дневник.

Немачки медији, на другој страни, очекују да ће главна тема разговора председника Путина и канцеларке Меркел бити привреда, односно жеља руских компанија да инвестирају у Немачку, и решавање питања снабдевања западне Европе енергентима из Русије. Пред састанак такозваног Петербуршког дијалога (редовни немачко-руски привредни сусрети, установљени пре пет година) подсећа се да су Путин и претходни канцелар Герхард Шредер развили добре односе, а да је, пошто је изгубио изборе, бивши председник владе одмах именован за шефа немачко-руског конзорцијума задуженог за изградњу гасовода. Главни акционар у том конзорцијуму јесте "Гаспром", руски државни монополиста у производњи и продаји гаса. Немачки привредници сада кажу да немају ништа против већих руских улагања, само под условом да руске фирме поштују права и обичаје западне Европе.

Канцеларка Меркел ће са својим гостом у Дрездену сигурно разговарати и о томе шта ће Немачка урадити кад 1. јануара 2007. преузме председавање ЕУ. Према последњим информацијама, немачко министарство спољних послова (није директно под утицајем канцеларке, јер је по коалиционом договору припало социјалдемократи Франку Валтеру Штајнмајеру) већ је припремило предлог политике према Русији у том периоду. У том предлогу не помиње се питање кршења људских права, већ је нагласак на економско-енергетској сарадњи. Путин је наводно већ видео немачки документ и похвалио га. Реакција Ангеле Меркел, која тражи да ЕУ по том питању заузме оштрији став према Русији, још се чека.

-----------------------------------------------------

Црна Гора – предграђе Москве

Руси доминирају туристичком индустријом у Намибији, оживљавају старе везе са Кубом, а Црну Гору већ називају "предграђем Москве", пише немачки "Шпигл" у тексту под насловом "Куповање Запада – Руси долазе". Недељник наводи да олигарх Олег Дерипаска преко свог посла с алуминијумом (власник је Комбината алуминијума Подгорица) контролише 80 одсто извоза Црне Горе. Овај 38-годишњи Рус, чија је имовина процењена на 7,8 милијарди долара, има одличан однос с Путином, тврди немачки часопис, наглашавајући да се готово ништа у пословању великих руских фирми не дешава без знања Кремља.