Merkelova i Putin o gasu i Kosovu

Obilato zasluženi 60-godišnji odmor Nemačke od vođstva na međunarodnoj sceni završava se ranije nego što bi mnogi Nemci voleli. Ovako "Vašington post" počinje tekst o promenama u spoljnoj politici koalicione vlade koju vodi Angela Merkel. Kancelarka je sada na iskušenju da vodi politiku Evrope prema sve jačoj Rusiji, da obezbedi mesto nezavisnom Kosmetu na Balkanu i da čak možda oblikuje široki odgovor sekularnih društava na izazove militantnog islama, piše vašingtonski list.

A danas u posetu Nemačkoj stiže ruski predsednik Vladimir Putin, pa će i to biti prilika da dve zemlje raščiste neka pitanja. Prema oceni "Vašington posta", Moskva je oštro nastupila prema Berlinu zahtevajući da konačni status "nekadašnje srpske pokrajine Kosova" bude određen kompromisom sa Srbima. Nemački zvaničnici, piše list, razmišljaju da Kosovo i Metohija sledeće godine treba da dobije nezavisnost sa ograničenim suverenitetom. Nova država ne bi imala vojsku, a članstvo u Ujedinjenim nacijama, kao i sva ostala diplomatska priznanja usledila bi postepeno tokom decenije ili nešto više.

"Iako su preblage za Kosovare, a možda i za Bušovu administraciju, ove ideje će svakako razljutiti Rusiju i zabrinuti srpske saveznike u Evropskoj uniji. Kremlj već upozorava Berlin da bi bilo kakva nezavisnost Kosova izazvala katastrofu. To bi bio presedan za otcepljene frakcije u Gruziji, Moldaviji i drugim mestima gde postoje ’zamrznuti sukobi’, odnosno borba za samoopredeljenje uz rusku pomoć", zaključuje uticajni američki dnevnik.

Nemački mediji, na drugoj strani, očekuju da će glavna tema razgovora predsednika Putina i kancelarke Merkel biti privreda, odnosno želja ruskih kompanija da investiraju u Nemačku, i rešavanje pitanja snabdevanja zapadne Evrope energentima iz Rusije. Pred sastanak takozvanog Peterburškog dijaloga (redovni nemačko-ruski privredni susreti, ustanovljeni pre pet godina) podseća se da su Putin i prethodni kancelar Gerhard Šreder razvili dobre odnose, a da je, pošto je izgubio izbore, bivši predsednik vlade odmah imenovan za šefa nemačko-ruskog konzorcijuma zaduženog za izgradnju gasovoda. Glavni akcionar u tom konzorcijumu jeste "Gasprom", ruski državni monopolista u proizvodnji i prodaji gasa. Nemački privrednici sada kažu da nemaju ništa protiv većih ruskih ulaganja, samo pod uslovom da ruske firme poštuju prava i običaje zapadne Evrope.

Kancelarka Merkel će sa svojim gostom u Drezdenu sigurno razgovarati i o tome šta će Nemačka uraditi kad 1. januara 2007. preuzme predsedavanje EU. Prema poslednjim informacijama, nemačko ministarstvo spoljnih poslova (nije direktno pod uticajem kancelarke, jer je po koalicionom dogovoru pripalo socijaldemokrati Franku Valteru Štajnmajeru) već je pripremilo predlog politike prema Rusiji u tom periodu. U tom predlogu ne pominje se pitanje kršenja ljudskih prava, već je naglasak na ekonomsko-energetskoj saradnji. Putin je navodno već video nemački dokument i pohvalio ga. Reakcija Angele Merkel, koja traži da EU po tom pitanju zauzme oštriji stav prema Rusiji, još se čeka.

-----------------------------------------------------

Crna Gora – predgrađe Moskve

Rusi dominiraju turističkom industrijom u Namibiji, oživljavaju stare veze sa Kubom, a Crnu Goru već nazivaju "predgrađem Moskve", piše nemački "Špigl" u tekstu pod naslovom "Kupovanje Zapada – Rusi dolaze". Nedeljnik navodi da oligarh Oleg Deripaska preko svog posla s aluminijumom (vlasnik je Kombinata aluminijuma Podgorica) kontroliše 80 odsto izvoza Crne Gore. Ovaj 38-godišnji Rus, čija je imovina procenjena na 7,8 milijardi dolara, ima odličan odnos s Putinom, tvrdi nemački časopis, naglašavajući da se gotovo ništa u poslovanju velikih ruskih firmi ne dešava bez znanja Kremlja.