Све Кастрове смрти

Најновија медијска ексклузива америчког недељника "Тајм" да је оперисани кубански комунистички вођа Фидел Кастро неизлечиво болестан и да умире од рака, пренета је на свим каналима најгледанијих политичких емисија у САД. "Сазнали смо да тај тип болује од последње фазе рака", рекао је неименовани амерички званичник новинару, а од тога је направљена сензационална вест, као да се већ два месеца не зна да је осамдесетогодишњи Кастро оперисан и да је своје функције "привремено" пренео на свог пет година млађег брата Раула Кастра који је јуче на омладинском скупу у Хавани демантовао ову вест: "Фидел се одмара, али сваког дана све више ради", рекао је његов брат, мада је детаљнија  дијагноза  његовог стања проглашена на Куби за државну тајну. Већина Кубанаца не памти време без Фидела Кастра, а речено им је да ће се ова тајна строго чувати, како би се онемогућило да "непријатељи Кубе искористе ову ситуацију".

Режимски спискови

Медији, међутим, већ пола века периодично објављују ексклузиву о Кастровом крају. У јулу 1953. године, неколико дана после неуспешног напада на касарну Монкада, Фидел Кастро је проглашен мртвим и пре него што је дошао на власт на Куби. Тако је бар писао кубански лист "Атаха", а од онда па све до данас редакцијске читуље се држе у сталној приправности. Кастро је, у међувремену, надживео десет америчких председника. Свима им је једна од главних мета спољне политике била збацивање кубанског лидера.

Штампа на Флориди, где највећи део кубанске емиграције утиче и на америчке председничке изборе, деценијама је јављала "проверене вести": "Кастро пада за шест месеци", "Кастро има рак", "Кастро умире"… Кастро пуни шездесету, седамдесету, осамдесету…

Медијски рат са Кубом обележен је ратоборном терминологијом. Како занимљиво примећује амерички часопис левичарске оријентације "Нејшен", америчка администрација уобичајила је да кубанску власт назива режимом. Претрагом на Гуглу, новинар "Нејшена" Нед Саблет установио је да ће се за "Кастров режим" добити 464.000 референце. Али ако се претражује синтагма "Бушов режим" компјутер ће избацити из себе лавину од милион и 400.000 одговора. Један режим прети другом, а у тој борби нема милости, коментарише левичарски лист. Буш је одмах после вести о Кастровој операцији, обраћајући се реторички "кубанском народу", запретио: "Ми ћемо направити списак оних који у садашњем кубанском режиму спречавају вашу жељу за слободном Кубом."

Када је новинарка америчког националног радија (НПР) питала у интервјуу председника кубанске скупштине, некадашњег кубанског амбасадора у САД, када ће најзад народ на Куби чути и видети Раула Кастра, Рикардо Аларкон јој је мирно одговорио: "Наш посао није да стално размишљамо како да анимирамо америчке медије."

О транспарентности

Сви знају да Куба није транспарентно друштво. Дописник мадридског "Паиса" Маурисио Винсент јавља ових дана да се свих осам страница "Гранме", званичног органа комунистичке партије Кубе, читају и ишчитавају. И редови и празнине између њих се тумаче како би се проникло у неке знаке и сигнале о стању у друштву, о прогнозама и променама у руководству. Али, у том разабирању шта им је чинити и на шта да се припреме, Америка им није ни од какве помоћи.

Од када је Вашингтон пре три године затворио чак и  културну и интелектуалну размену са Кубом, ниједна музичка група са изолованог, али музички изузетно надареног острва није допутовала на гостовање у САД. Кубански Американци могу,  због америчког пооштравања санкција, да путују само једанпут у три године да посете најближе рођаке на острву. Авионска чартер-компанија прошле године превезла је са Флориде само 7.000 путника, док је пре три године превозила 38.000 путника.

Мало је оних Американаца који имају увид шта се заиста дешава на овом острву, какви су ставови људи, чега се боје Кубанци…, каква им је музика, рум, цигаре… Најновији број "Тајма", који је само у електронском облику објавио вест о неизлечивом раку, није се још ни појавио у продавницама, а информација неименованог америчког званичника већ је демантована. Да ли је сигурније читати редове и празнине "Гранме" или бомбастичне наслове "Тајма" и коме се обратити у свету глобалних комуникација за истиниту информацију, то је питање које мучи данас и Кубанце и Американце. И цео преостали свет.