Ким изазвао земљотрес

Свет је богатији за још једну нуклеарну силу, а на Пацифику ништа више неће бити као пре. Руске сеизмичке станице, али и амерички сателити први су потврдили да је Северна Кореја испробала своје атомско оружје извршивши подземну нуклеарну експлозију снаге око 20 килотона на полигону у североисточном делу земље. Сеизмички ефекат био је попут земљотреса од око 3,5 степена по Рихтеру. Подземна атомска експлозија показује да Пјонгјанг поседује софистицирану електронску опрему врхунске технологије за све врсте таквих експеримената и да нису били у праву сви они, а посебно амерички аналитичари, који су неуспело лансирање севернокорејске интерконтиненталне ракете од пре неколико месеци искористили да посумњају у технолошке могућности Пјонгјанга. Наиме, било је само питање времена када ће Ким Џонг Ил и другови показати да они мисле озбиљно... 

Северна Кореја је тако ушла у ексклузивни нуклеарни клуб и са њом нико више неће моћи да разговара са позиције силе. У Сеулу и у Токију су политичари, али и јавност, у стању шока.

Док је Вашингтон раније само сумњао да Пјонгјанг има нуклеарну бомбу, Американци су дискретно претили да ће бомбардовати севернокорејска атомска постројења. Сада, када је Северна Кореја и тестирала своју атомску бомбу, америчке телевизијске станице анализирају личност севернокорејског лидера Ким Џонг Ила улазећи у детаље да ли је он као младић био плејбој или не.

Наравно, Северна Кореја је раније тврдила да су њена нуклеарна истраживања искључиво мирољубивог карактера, па је у госте, да се у то на лицу места и увере, позвала чак и једну америчку конгресну делегацију. Онда су америчке обавештајне службе закључиле да Ким Џонг Ил заиста и има атомску бомбу, па је ратна реторика из Вашингтона одједном утихнула и попримила дипломатско-преговарачки тон. Пјонгјанг је још једно време чекао да би баш сада доказао оно што су многи још раније претпостављали, да, наиме, поседује нуклеарно оружје.

Да ли је то председник ДНР Кореје Ким Џонг Ил закључио како више нема потребе да се негира оно што преговарачку позицију земље на међународном плану чини јачом, или је желео да нацији у тешком економском тренутку пружи одушак самопоштовања у војном смислу, јер ето Северна Кореја је нови члан ексклузивног нуклеарног клуба? То је карта за високо друштво и најјачи адут за добијање стране економске помоћи. Те карте се Пјонгјанг неће лако одрећи без давања писмених мировних гаранција Вашингтона.

У сваком случају, Ким Џонг Ил је на време научио лекцију из Ирака да се никада војно не напада онај ко има нуклеарно оружје. Садам Хусеин није нападнут зато што се сумњало да има атомску бомбу, већ зато што се поуздано знало да је нема. Ирачку лекцију Северна Кореја је апсолвирала, тек сада им у војном контексту нико ништа не може. На путу да то исто понови је и Техеран...

Када је пре пет година ДНР Кореја извршила тестирање своје балистичке ракете "таеподонг 2", домета већег од 6.000 км и носивости бојеве главе од 1.000 килограма, пројектил је на свом путу за северозападни Пацифик пролетео изнад Јапана изазвавши праву узбуну у Токију. Тај пробни лет севернокорејске двостепене ракете потврдио је да Пјонгјанг у домету погађања већ има америчке базе на острву Гуам и на Аљасци. У арсеналу Северне Кореје налазе се и ракете "таеподонг 1" домета од 2.500 км са бојевом главом од око 1.000 кг, пројектили "но-донг 1" домета од 1.300 км са бојевом главом од 770 кг и ракете "скад Ц" домета 550 км са бојевом главом од 500 кг.

У производњи балистичких пројектила Пјонгјанг сарађује са Кином и Ираном, а Пјонгјанг је Техерану пружио велику техничку и технолошку помоћ у изградњи иранске ракете домета од преко 1.000 км. Када су Кинези у питању, други степен севернокорејске ракете "таеподонг 2" заправо је други степен кинеског пројектила "донгфенг 3". Северна Кореја убрзано развија и нову верзију интерконтиненталне ракете домета од 10.000 км чиме ће "покрити" скоро целу западну обалу САД. Тај пројектил треба да има врло високу прецизност и моћи ће, наравно, да понесе нуклеарну бојеву главу.

Севернокорејска нуклеарна експлозија велики је ударац спољној политици садашње америчке администрације. Пентагон ће сигурно затражити наставак програма антибалистичке ракетне одбране, а то је нових стотинак милијарди долара што уз дневне трошкове ратова у Ираку и Авганистану и није мало. Председник Џорџ Буш наћи ће се под ватром критичара да није успео да приведе Пјонгјанг дипломатском решењу, да је увукао америчке оружане снаге у авантуре у Ираку и Авганистану, па сада недостаје америчких војника за могуће изазове на Пацифику, а ту су и нуклеарне амбиције Техерана. Јер, ако већ сада САД не зауставе Иран у остварењу програма нуклеарног оружја за годину дана атомски клуб добија још једног новог члана. 

----------------------------------------------------------------

Забрањена зона

Главна нуклеарна постројења у ДНР Кореји широко су дисперзована, али је подручје Јонгбон специјални дистрикт забрањен за странце. Око 50 км западно од Јонгбона, у граду Кусонг налазе се фабрике за прераду око 300 кг уранове руде дневно, а још једна фабрика са истом сврхом је у Пјонгсану, 95 км југоисточно од Пјонгјанга. У Пјонгсонгу, 28 км северно од Пјонгјанга је и велики атомски истраживачки центар саграђен још 1982. у којем ради и живи око 6.000 научника.

Од 1985. године Северна Кореја располаже са четири нуклеарна реактора ВВЕР-440 капацитета од 1.760 МWе, док у околини града Синпо постоје три реактора од по 635 МWе и један истраживачки од 50 МWе. Нуклеарно постројење Таечон, 30 км северозападно од Јонгбона, располаже гас-графитним реактором од 200 МWе капацитета  производње од око 200 кг плутонијума годишње.