Закон против детектива – нема снимања

„Мислим да ме партнер вара”, „Неко ме већ дуже време поткрада у рођеној кући” и „Да ли ми се дете дрогира или ја то умишљам?” – најчешћи су разлози за тражење помоћи у детективским агенцијама, где је дискреција загарантована. Поред тога приватни детективи трагају за несталим особама и стварима, расветљавају кривична дела, откривају прислушне уређаје, тајно прате, откривају чланове верских секти… Њихов посао дугог је стажа у Србији, али ће тек ускоро, бар према најавама надлежних, он бити законски и регулисан.

Заговорници нацрта закона о детективским пословима, који би ускоро у форми предлога требало да се нађе у скупштинској процедури у први план износе управо то да посао детектива неће, као до сада, моћи да обавља ко хоће и да ће делокруг послова бити прецизно дефинисан. Детектив ће за пружање својих услуга морати да има лиценцу.

Према овом нацрту, да би неко био детектив мора да буде држављанин Србије, да има најмање вишу стручну спрему, да испуни услове за издавање одобрења за набављање оружја, да је психофизички способан, да прође обуку за детектива и положи стручни испит, да има завршен приправнички стаж од шест месеци, да је уписан у регистар привредних субјеката. Начин обуке и полагања стручног испита утврђује министар унутрашњих послова.

Нацрт закона о детективским пословима израдио је стручни тим МУП-а Србије, у сарадњи са Удружењем приватног обезбеђења при Привредној комори Србије.

Са друге стране власници појединих приватних агенција за пружање детективских услуга сматрају да нацрт закона у великој мери ограничава рад детектива. Стеван Ђокић, власник Безбедноснодетективске агенције „Професионал” каже за „Политику” да ће уколико овакав нацрт уђе у форми предлога у скупштинску процедуру и буде усвојен, довести до затварања 90 одсто детективских агенција.

– Услови који су потребни да би неко постао приватни детектив са лиценцом су скоро идентични онима за полицајце. Ако узмемо у обзир да приватни детективи зависе од тога да ли ће бити случајева, што значи да нема фиксне плате, питање је зашто би неко постао детектив када може да буде полицајац и да има плату, бенефицирани радни стаж – каже Ђокић.

Наш саговорник наглашава да је велики проблем и то што се овим нацртом забрањује рад детектива на неким пословима.

– Забрањено је да обављамо послове, који су у надлежности државних органа. Конкретно, више нећемо моћи да истражујемо крађе, разбојништва, све што је пријављено полицији, а до сада смо били врло успешни у неким ситуацијама. Такође, нацртом је забрањено коришћење средстава за аудио и видео снимање, што је у нашем послу неизбежно. Са друге стране заговорници оваквог нацрта се хвале тиме да ће закон омогућити да се докази, које прикупи детектив, користе на суду. Дискутабилно је да ли ће бити могуће фотографисање, јер и то може да се сматра угрожавањем приватности – каже Ђокић.

Он има замерке и на одредбу, којом је дефинисан однос државних служби према детективима.

– Наведено је да орган државне управе на захтев детектива може да му да одређене податке. Значи, да нису у обавези. То нам и сада задаје муке јер у неким ситуацијама наилазимо на велико неповерење и одбијање сваке сарадње, нарочито у полицији – тврди наш саговорник.

Са друге стране нацрт закона је предвидео да је на захтев полиције детектив дужан да омогући увид у све прикупљене податке и доказе којима располаже.

– У региону и Европи, да не говорим о Америци, закони који регулишу детективске послове су далеко бољи. У Америци детективи, не само што имају могућност да раде на случајевима на којима ради полиција, већ имају дозволу и да хапсе. У Мађарској смо, радећи на случају, добили и канцеларију у станици полиције уз напомену да слободно тражимо све што нам треба. Овде немамо право да користимо ни средства принуде, а по новом нећемо моћи да користимо ни електронске направе – напомиње Ђокић.

Нацртом је, између осталог, предвиђено и да детектив приликом обављања посла мора да носи легитимацију, коју му издаје надлежна агенција, и да је покаже на увид полицији, уколико му је затраже.

Када је реч о ватреном оружју, предвиђено је да детектив може да добије дозволу за његово ношење за самоодбрану на период од пет година, која се касније продужава. Приватном детективу биће забрањено да приликом обављања послова употребљава оружје и физичку снагу, осим у ситуацијама када штити свој живот.

Контролу примене овог закона у детективским агенцијама и самих детектива обављаће, према нацрту, МУП Србије.

Данијела Вукосављевић