Сумњив легитимитет

Влада Војислава Коштунице функционисала би до краја године, све и да је Народна скупштина Србије јуче констатовала оставке министара из Г17 плус, али би могла да, у складу са законом, ради само техничке послове до избора.

Да су посланици јуче, 9. октобра, "примили к знању" оставке министара Г17 плус, премијер би, по Закону о влади, имао рок од 15 дана да предложи нове чланове владе уместо оних који су отишли, а то значи до 25. октобра. Закон, међутим, не прецизира шта се догађа уколико премијер не предложи нове кандидате, па би, теоретски, тај рок могао бити и продужен на неодређено време.

Подсећамо да је, када је оставку поднео потпредседник владе Мирољуб Лабус, нови кандидат за ту функцију, Ивана Дулић-Марковић, предложена тек месец дана после констатовања Лабусове оставке. Из владе је тада речено да рок од 15 дана за предлагање новог министра, не важи и за потпредседника – "закон не помиње никакав рок". Премијер би, да су оставке констатоване, дакле имао рок од 15 дана да предложи кандидате за три нова министра, али не и рок у којем би морао да кандидује нову личност за потпредседника владе, уместо Иване Дулић-Марковић.

Осим тога, чак и да председник владе у законском року достави скупштини сва имена кандидата за нове чланове свог кабинета, закон опет не предвиђа решење за ситуацију у којој се посланици о предложеним кандидатима не би изјаснили у догледно време, па би и у том случају влада и у крњем саставу могла да функционише још известан период.

Према речима политичког аналитичара Слободана Антонића, констатовање оставки министара из Г17 плус не би нешто битније променило садашњу ситуацију. Он истиче да ће влада обављати техничке послове до избора, док је законодавна иницијатива заустављена. Што се легитимитета владе тиче, Антонић каже. "И онда кад је цела влада у оставци она је легитимна и ради до избора нове, с тим што министри немају пун капацитет, односно они обављају само техничке послове." Антонић, иначе, напомиње да је ствар са оставкама министара Г17 плус нејасна, да приговори које су истакли СРС и ДС нису сасвим неутемељени и да поменуте нејасноће, остављају могућност за "овакво и онакво тумачење".

У прилог оспоравању легитимитета владе, иде и чињеница да ни после готово пет месеци од референдума о независности Црне Горе још нису усвојене измене закона о министарствима, па се из редова опозиције све чешће чује питање – по ком основу се Вук Драшковић и Зоран Станковић представљају као министри спољних послова и одбране Србије, кад их скупштина није изабрала на те функције.