Европа није рекла до виђења кризи

Беч – Већ трећу годину заредом столице на којима је седело око 1.000 учесника конференције „Јуромани” биле су вруће. Главна тема догађаја који је окупио представнике финансијског сектора из 47 земаља региона поново је била криза. Иако је лане на овом скупу банкара, инвеститора и креатора регионалне економске политике провејавао резервисани оптимизам и веровање да ће се Европа од рецесије опорављати много брже, очекивања као да су изневерена. Јер, према оцени учесника, криза се сада трансформисала у кризу евра и кризу еврозоне и регион још не може рецесији да каже „до виђења“.

Због оријентисаности српске привреде према Европи, где одлази чак 50 одсто нашег извоза, организатори конференције питали су Небојшу Ћирића, државног секретара у Министарству економије, како ће се та финансијска нестабилност одразити на српску економију.

– То ће зависити од два фактора. Првенствено од ситуације у којој ће бити наши највећи трговински партнери, али и од структурних реформи које примењујемо. Зато је стари модел раста, који се заснивао на приливу страног капитала, замењен новим. То подразумева окренутост привреде ка извозно оријентисаним гранама – објаснио је Ћирић.

Он очекује да ће динар али и инфлација бити релативно стабилни, али не пориче да ће ти проблеми мучити креаторе српске економске политике. То исто мисле и аналитичари Уникредит банке који раст цена и слабљење домаће валуте виде као главне изазове за Србију у 2011. години.

Радован Јелашић, бивши гувернер Народне банке Србије, а садашњи саветник Уникредит банке, на питање да ли верује да ће инфлација до краја године заиста бити мања од шест одсто, одговара:

– Народна банка чини све што је у њеној моћи да се постигне зацртани циљ, али коначан резултат не зависи само од потеза централне банке. Питање је у којој мери и фискална политика томе доприноси. Немам разлога да постављам себи то питање – казао је бивши гувернер.

„Изгледа да кућа за коју радите у то не верује, јер су аналитичари Уникредит банке у свом извештају прогнозирали да ће инфлација до краја године бити 7,5 одсто”, додали су новинари. Бивши гувернер је објаснио да је и он тек јуче, заправо првог радног дана у Уникредит банци, прочитао извештај њихових аналитичара. Јелашић је требало прекјуче да почне са радом на новој позицији у Бечу, али се стицајем околности обрео у „Јатовом” авиону који због магле није могао да слети па је враћен назад у Београд.   

Учествујући на једном од панела Јелашић је упозорио слушаоце да ниво јавног дуга у земљама региона расте, али да је његово финансирање после кризе све скупље.

– Разлике међу земљама су много веће него у добрим временима када су се сви задуживали јефтино. Данас услови нису исти за све, а сви желе додатно да се задуже. То ће бити додатни изазов за земље које желе да привуку више инвеститора – каже Јелашић и додаје да ће спремност да се спроведу структурне реформе зависити од тога да ли треба да их спроведе неко ко је тек изабран на изборима и има политички капитал да то уради, или му је остало година или две пред изборе.

– Проблем ни данас, као ни прошле ни претпрошле године није шта треба да се уради. То сви знају. И даље је изазов када и ко ће бити спреман да спроведе те мере – објашњава бивши гувернер.

Ђорђо Прадели, генерални директор за међународно пословање Еуробанке ЕФГ, каже да је важно сада применити нови модел раста.

– Не треба заборавити да су банке повезане са привредом и да ће банкарски сектор забележити већи раст пошто приватном сектору буде боље – уверен је Прадели.

Топлици Спасојевићу, власнику компаније ИТМ, управо та чињеница улива оптимизам. Јер, како каже, сви су схватили да стари модел раста мора да се мења и да не можемо више живети само од потрошње, већ од производње.

Да ли ће и он, као претежни увозник, бити принуђен да се мења у новим околностима и можда почети да више извози, питали су новинари.

– У оквиру Групе, ми смо увек имали производњу, али су сви били заслепљени нашим брендовима па отуда такво мишљење. Годинама производимо, извозимо, послујемо са извозницима, тако да савршено добро знамо њихове проблеме – каже Спасојевић.

Миодраг Костић, власник МК групе, има утисак да су учесници Јуромани конференције далеко мањи песимисти него лане, али далеко од тога да су оптимисти када је излазак из кризе у питању. Уверен је да је у периоду опоравка инфлација, не само српска бољка, већ проблем са којим ће се неминовно суочити сви у региону.

– Битно је само да се води рачуна да неки оквири не буду пробијени – закључује Костић.

Аница Николић

------------------------------------------------

Телеком и даље брига

Као гувернер у оставци Радован Јелашић није крио да га брине на који начин ће новац од продаје „Телекома” бити потрошен. Сугерисао је да је можда најбоље да се део средства употреби за враћање неповољних кредита. Без обзира на то што су у међувремену и државни званичници то предложили, бивши гувернер Србије и даље је забринут.

– Моје мишљење, сада као већ бившег пореског обвезника у Србији, јесте да је довољно погледати шта је било са новцем од „Мобтела” и како је потрошен и сигурно ћете сами извући закључак да ли има разлога за забринутост.    

----------------------------------------

И после Беча – Беч

Договор да банке неће током кризе повлачити средства из земаља у којима послују више – не важи. Међутим, са такозваном Бечком иницијативом или без ње, поједине банке ће задржати исти ниво изложености или чак повећати ниво пласмана у земљама чланицама овог договора, међу којима је и Србија. Управо то је један од главних разлога због кога су банкари који су учествовали на „Јуроманију” истицали да ће у пракси обавезе Бечког споразума наставити да важе.

– Ако смо инвестирали и уложили средства у земље региона, ми не можемо да покупимо новац и одемо – објашњавао је Ђорђо Прадели и додао да су грчке банке одржале исти ниво изложености капитала у време кризе.

Управо то је била и поента споразума, који су почетком 2009. године, уз посредство Међународног монетарног фонда, потписале земље региона, међу њима и Србија. Иако су банкари врло често негодовали због регулативе која их обавезује, јер, како су истицали, само седење на парама не доноси профит ако новац нема ко да позајми, јуче је могло да се чује да је Бечки договор био врло користан.

-------------------------------------

Ћирић: Неће бити приватизације ЕПС-а и „Србијагаса”

Небојша Ћирић је изјавио да Електропривреда Србије (ЕПС) неће бити приватизована јер је то велики, стратешки важан систем.

„Приватизације ЕПС-а у мандату ове владе неће бити. Оно што смо рекли да је потребно јесте унапређивање и подизање капацитета ЕПС-а уз сарадњу са стратешким партнерима”, казао је он новинарима.

Ћирић је навео да су расписани тендери за нове термоелектране где ће ЕПС уложити земљиште и одређена права, а страни инвеститор ће направити нове термоелектране. Како је истакао, таква сарадња са стратешким партнерима за ЕПС је могућа, али не и приватизација у „оригиналном смислу”.

Ћирић је казао и да не верује да ће доћи до приватизације „Србијагаса”, пошто се ради се о „осетљивој области и специфичној делатности дистрибуције гаса”. Према његовим речима, реалније је да „Србијагас” за одређене пројекте, као што је то на пример складиште гаса „Банатски Двор”, улаже заједно са стратешким партнерима. – Као и у случају ЕПС-а, не видим да ће доћи до пуне приватизације „Србијагаса” – казао је Ћирић.

Бета