Evropa nije rekla do viđenja krizi

Beč – Već treću godinu zaredom stolice na kojima je sedelo oko 1.000 učesnika konferencije „Juromani” bile su vruće. Glavna tema događaja koji je okupio predstavnike finansijskog sektora iz 47 zemalja regiona ponovo je bila kriza. Iako je lane na ovom skupu bankara, investitora i kreatora regionalne ekonomske politike provejavao rezervisani optimizam i verovanje da će se Evropa od recesije oporavljati mnogo brže, očekivanja kao da su izneverena. Jer, prema oceni učesnika, kriza se sada transformisala u krizu evra i krizu evrozone i region još ne može recesiji da kaže „do viđenja“.

Zbog orijentisanosti srpske privrede prema Evropi, gde odlazi čak 50 odsto našeg izvoza, organizatori konferencije pitali su Nebojšu Ćirića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije, kako će se ta finansijska nestabilnost odraziti na srpsku ekonomiju.

– To će zavisiti od dva faktora. Prvenstveno od situacije u kojoj će biti naši najveći trgovinski partneri, ali i od strukturnih reformi koje primenjujemo. Zato je stari model rasta, koji se zasnivao na prilivu stranog kapitala, zamenjen novim. To podrazumeva okrenutost privrede ka izvozno orijentisanim granama – objasnio je Ćirić.

On očekuje da će dinar ali i inflacija biti relativno stabilni, ali ne poriče da će ti problemi mučiti kreatore srpske ekonomske politike. To isto misle i analitičari Unikredit banke koji rast cena i slabljenje domaće valute vide kao glavne izazove za Srbiju u 2011. godini.

Radovan Jelašić, bivši guverner Narodne banke Srbije, a sadašnji savetnik Unikredit banke, na pitanje da li veruje da će inflacija do kraja godine zaista biti manja od šest odsto, odgovara:

– Narodna banka čini sve što je u njenoj moći da se postigne zacrtani cilj, ali konačan rezultat ne zavisi samo od poteza centralne banke. Pitanje je u kojoj meri i fiskalna politika tome doprinosi. Nemam razloga da postavljam sebi to pitanje – kazao je bivši guverner.

„Izgleda da kuća za koju radite u to ne veruje, jer su analitičari Unikredit banke u svom izveštaju prognozirali da će inflacija do kraja godine biti 7,5 odsto”, dodali su novinari. Bivši guverner je objasnio da je i on tek juče, zapravo prvog radnog dana u Unikredit banci, pročitao izveštaj njihovih analitičara. Jelašić je trebalo prekjuče da počne sa radom na novoj poziciji u Beču, ali se sticajem okolnosti obreo u „Jatovom” avionu koji zbog magle nije mogao da sleti pa je vraćen nazad u Beograd.   

Učestvujući na jednom od panela Jelašić je upozorio slušaoce da nivo javnog duga u zemljama regiona raste, ali da je njegovo finansiranje posle krize sve skuplje.

– Razlike među zemljama su mnogo veće nego u dobrim vremenima kada su se svi zaduživali jeftino. Danas uslovi nisu isti za sve, a svi žele dodatno da se zaduže. To će biti dodatni izazov za zemlje koje žele da privuku više investitora – kaže Jelašić i dodaje da će spremnost da se sprovedu strukturne reforme zavisiti od toga da li treba da ih sprovede neko ko je tek izabran na izborima i ima politički kapital da to uradi, ili mu je ostalo godina ili dve pred izbore.

– Problem ni danas, kao ni prošle ni pretprošle godine nije šta treba da se uradi. To svi znaju. I dalje je izazov kada i ko će biti spreman da sprovede te mere – objašnjava bivši guverner.

Đorđo Pradeli, generalni direktor za međunarodno poslovanje Eurobanke EFG, kaže da je važno sada primeniti novi model rasta.

– Ne treba zaboraviti da su banke povezane sa privredom i da će bankarski sektor zabeležiti veći rast pošto privatnom sektoru bude bolje – uveren je Pradeli.

Toplici Spasojeviću, vlasniku kompanije ITM, upravo ta činjenica uliva optimizam. Jer, kako kaže, svi su shvatili da stari model rasta mora da se menja i da ne možemo više živeti samo od potrošnje, već od proizvodnje.

Da li će i on, kao pretežni uvoznik, biti prinuđen da se menja u novim okolnostima i možda početi da više izvozi, pitali su novinari.

– U okviru Grupe, mi smo uvek imali proizvodnju, ali su svi bili zaslepljeni našim brendovima pa otuda takvo mišljenje. Godinama proizvodimo, izvozimo, poslujemo sa izvoznicima, tako da savršeno dobro znamo njihove probleme – kaže Spasojević.

Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, ima utisak da su učesnici Juromani konferencije daleko manji pesimisti nego lane, ali daleko od toga da su optimisti kada je izlazak iz krize u pitanju. Uveren je da je u periodu oporavka inflacija, ne samo srpska boljka, već problem sa kojim će se neminovno suočiti svi u regionu.

– Bitno je samo da se vodi računa da neki okviri ne budu probijeni – zaključuje Kostić.

Anica Nikolić

------------------------------------------------

Telekom i dalje briga

Kao guverner u ostavci Radovan Jelašić nije krio da ga brine na koji način će novac od prodaje „Telekoma” biti potrošen. Sugerisao je da je možda najbolje da se deo sredstva upotrebi za vraćanje nepovoljnih kredita. Bez obzira na to što su u međuvremenu i državni zvaničnici to predložili, bivši guverner Srbije i dalje je zabrinut.

– Moje mišljenje, sada kao već bivšeg poreskog obveznika u Srbiji, jeste da je dovoljno pogledati šta je bilo sa novcem od „Mobtela” i kako je potrošen i sigurno ćete sami izvući zaključak da li ima razloga za zabrinutost.    

----------------------------------------

I posle Beča – Beč

Dogovor da banke neće tokom krize povlačiti sredstva iz zemalja u kojima posluju više – ne važi. Međutim, sa takozvanom Bečkom inicijativom ili bez nje, pojedine banke će zadržati isti nivo izloženosti ili čak povećati nivo plasmana u zemljama članicama ovog dogovora, među kojima je i Srbija. Upravo to je jedan od glavnih razloga zbog koga su bankari koji su učestvovali na „Juromaniju” isticali da će u praksi obaveze Bečkog sporazuma nastaviti da važe.

– Ako smo investirali i uložili sredstva u zemlje regiona, mi ne možemo da pokupimo novac i odemo – objašnjavao je Đorđo Pradeli i dodao da su grčke banke održale isti nivo izloženosti kapitala u vreme krize.

Upravo to je bila i poenta sporazuma, koji su početkom 2009. godine, uz posredstvo Međunarodnog monetarnog fonda, potpisale zemlje regiona, među njima i Srbija. Iako su bankari vrlo često negodovali zbog regulative koja ih obavezuje, jer, kako su isticali, samo sedenje na parama ne donosi profit ako novac nema ko da pozajmi, juče je moglo da se čuje da je Bečki dogovor bio vrlo koristan.

-------------------------------------

Ćirić: Neće biti privatizacije EPS-a i „Srbijagasa”

Nebojša Ćirić je izjavio da Elektroprivreda Srbije (EPS) neće biti privatizovana jer je to veliki, strateški važan sistem.

„Privatizacije EPS-a u mandatu ove vlade neće biti. Ono što smo rekli da je potrebno jeste unapređivanje i podizanje kapaciteta EPS-a uz saradnju sa strateškim partnerima”, kazao je on novinarima.

Ćirić je naveo da su raspisani tenderi za nove termoelektrane gde će EPS uložiti zemljište i određena prava, a strani investitor će napraviti nove termoelektrane. Kako je istakao, takva saradnja sa strateškim partnerima za EPS je moguća, ali ne i privatizacija u „originalnom smislu”.

Ćirić je kazao i da ne veruje da će doći do privatizacije „Srbijagasa”, pošto se radi se o „osetljivoj oblasti i specifičnoj delatnosti distribucije gasa”. Prema njegovim rečima, realnije je da „Srbijagas” za određene projekte, kao što je to na primer skladište gasa „Banatski Dvor”, ulaže zajedno sa strateškim partnerima. – Kao i u slučaju EPS-a, ne vidim da će doći do pune privatizacije „Srbijagasa” – kazao je Ćirić.

Beta