Свест о Хиландару

У ноћи између 3. и 4. марта 2004. године изгорео је у пожару манастир Хиландар, тачније, више од половине манастирског комплекса. Једно од највећих уништавања српског уметничког и историјског блага многи пореде са нестанком Народне библиотеке Србије у бомбардовању 1941. године.

Исказане у бројкама, последице пожара у Хиландару су следеће: површина под објектима манастира је 4.602 метра квадратна, а изгорели су објекти на површини од 1968,5 квадрата (42,78 одсто). Од укупне корисне површине у објектима манастир је имао 10.500 квадрата, а изгорео је 5.761 метар квадратни (54,87 одсто). Ватром је било захваћено осам грађевинских целина док су трпезарија Светог краља Милутина из 14. века и параклис Светих Арханђела претрпели оштећења услед близине ватре и гашења пожара.

Од 2004. године у Хиландару је обновљен део манастирског комплекса (Сенара, Портирница и конак из 1814. звани Синодик – средишње крило Великог конака). Почели су радови на западном и источном крилу Великог конака. Завршетак Великог конака у целини је са 2011. померен на 2012. годину. Следе радови на улазном делу са Старим конаком, са учвршћивањем темеља југозападне стране грађевинског комплекса, обнова Дохије, Игуменарије и Белог конака.

Када је пре готово седам година вест о пожару на Светој гори узнемирила јавност, једна од првих реакција било је отварање жиро-рачуна Српске православне цркве за уплату донација. Помоћ је стизала са свих страна – од државе до удружења занатлија и предузетника који су нудили услуге својих зидара, тесара, столара...

Од 2004. до 2008. године Влада Србије је преко Министарства културе уплаћивала око милион евра годишње. Са дотацијом из 2009. године укупна новчана помоћ државе износила је око 5,5 милиона евра. Српска православна црква је прикупила око два милиона евра, а Грчка је преко Центра за заштиту светогорског наслеђа из Солуна (Кедак) за пројекте обнове дала два милиона евра, али прошле године није дала никаква средства.

Већ од 2005. године смањују се новчана средства за обнову Хиландара. Србија је 2009. године преполовила суму новца, а резервни фонд Задужбине манастира Хиландар је потрошен.

Према најновијим проценама потребно је још девет милиона евра за завршетак обнове. Последњи апел за помоћ стигао је од Светог архијерејског сабора СПЦ.

Чињеница је да су и поред застоја, условљених у највећој мери економском кризом, у Хиландар већ уложена знатна материјална средства и да радови нису стали. Упркос финансијским застојима, духовни живот у Хиландару, што је најважније, није изгубио на интензитету.

Пројекат обнове Хиландара у ситуацији свеколике кризе свакако захтева стрпљење братства и стрпљење јавности, али и свест друштва да 70 одсто оштећених објеката нису употребљиви и да је првобитно постављен рок за завршетак свих радова (2014) већ одложен.