Влада бирократски одговара на посланичка питања

Посланици Народне скупштине Србије, осим што су имали могућност да „пропитују” премијера и министре сваког последњег четвртка у месецу и да траже одређивање посебног дана у којем ће поменути одговарати на „задату тему”, постављали су влади питања и током редовних седница, али и писмено. Влада је, углавном, одговарала, али посланици нису баш задовољни, јер су то, како оцењују, „углавном бирократски одговори, реда ради”.

У сваком случају на 82 посланичка питања постављена од 1. јануара до почетка децембра 2010, влада је одговорила на 55, према подацима које је „Политика” добила у парламенту.

Посланици су тражили одговоре на питања од државног значаја, али је знатно више било оних која су се тицала краја из којег парламентарац долази. Питања од „локалног значаја” умела су да преовладају и на оним редовним месечним „пропитивањима”, па би посланицима, углавном, било речено да ће одговор добити у писменој форми, јер, у том тренутку, представници владе нису располагали траженом информацијом. Премијер Мирко Цветковић, који је најредовније од свих из свог кабинета долазио пред посланике, рекао је недавно у једном интервјуу, да је помало разочаран овим данима за питања, јер је очекивао да ће то бити један прави дијалог о врло важним питањима од општег значаја, а да се највише тема односи на неке сасвим конкретне локалне случајеве. С друге стране, посланици на овим сесијама, углавном, критикују чланове владе што игноришу њихова питања и „никад ништа конкретно не одговарају, а и кад одговоре нешто конкретније то је већ одавно све објављено у медијима”.

Кенан Хајдаревић (ЛДП) је посланик који је у наведеном периоду поставио највише питања – 11. Како каже, тражио је одговоре за проблеме који тиште грађане средине из које он долази, дакле из Прибоја и околине. Хајдаревић наводи да је добио одговор на већину питања, али то су „бирократски одговори, нема конкретног суштинског одговора”. Али, упркос томе, он каже да не одустаје од тражења одговора:

„Мој посао је да заступам грађане мога краја и да будем посредник између њих и оних који треба да решавају проблеме који њих тиште и зато постављам питања. Кад ми једно министарство каже да није надлежно за одређену тему, ја питам оно на које сам упућен. Не одустајем, зато што грађани очекују да добију било какву информацију и ја им достављам оно што мени из владе стигне”. Хајдаревић каже да је два пута постављао питање о увођењу босанског језика у службену употребу на територији Општине Прибој.

Радикали су међу посланицима који постављају највише питања, а многа од њих неколико пута понављају. Драган Тодоровић, шеф посланичке групе СРС-а, каже да је неке одговоре добио тек пошто је упорно понављао питања, а „неке још нисам добио, као, на пример, онај у вези са афером ’Моби 63’, очигледно је да је ту реч о великој превари, нема одговора ни о продаји ’Ушћа’, које је било у власништву Комунистичке партије, па, по закону, та имовина није могла да се прода…”. Тодоровић је незадовољан и „даном за пропитивање”, јер је власт „од тога направила фарсу”. Према његовим речима, посланици из владајуће коалиције „поједу време”, „тако што постављају унапред договорена питања, која министрима омогућавају да се хвале уместо да одговарају на њих”.

Нада Колунџија (ДС), шеф посланичке групе ЗЕС-а, каже да је постављање питања постало озбиљно „морате се припремити, не може више да се само устане у току седнице и нешто пита, а да се, у ствари, уопште не очекује одговор, већ се пита да би се искористила прилика за успутне коментаре о одређеном питању”.

Према Колунџијиним речима, „уколико опозиција жели да посланичка питања постану озбиљан институт, онда ће морати да се боље припремају”. Она одбацује тврдње опозиционара да посланици владајуће коалиције питају да би дали прилику министрима да се хвале: „Ако опозиција не зна да поставља питања и ако нема аргументе за критиковање владе, па владини аргументи победе њихове критике, онда је то проблем опозиције, а не владајуће већине”.

М. Чекеревац

----------------------------------------------

Неми пред Динкићем

Један од најчешће критикованих и помињаних министара у скупштинским расправама Млађан Динкић ретко свраћа у скупштину, па и кад се постављају питања. Кад је Динкић једном дошао очекивало се да буде засут питањима, међутим, посланици су изненадили све, па и Динкића, нико га није питао ништа! Динкић је био запрепашћен, а кад је излазио из сале питао је своје страначке колеге: „Шта им је? Што ништа не питају?”. Одговорено му је исто тако запрепашћеним слегањем рамена.