Vlada birokratski odgovara na poslanička pitanja

Poslanici Narodne skupštine Srbije, osim što su imali mogućnost da „propituju” premijera i ministre svakog poslednjeg četvrtka u mesecu i da traže određivanje posebnog dana u kojem će pomenuti odgovarati na „zadatu temu”, postavljali su vladi pitanja i tokom redovnih sednica, ali i pismeno. Vlada je, uglavnom, odgovarala, ali poslanici nisu baš zadovoljni, jer su to, kako ocenjuju, „uglavnom birokratski odgovori, reda radi”.

U svakom slučaju na 82 poslanička pitanja postavljena od 1. januara do početka decembra 2010, vlada je odgovorila na 55, prema podacima koje je „Politika” dobila u parlamentu.

Poslanici su tražili odgovore na pitanja od državnog značaja, ali je znatno više bilo onih koja su se ticala kraja iz kojeg parlamentarac dolazi. Pitanja od „lokalnog značaja” umela su da preovladaju i na onim redovnim mesečnim „propitivanjima”, pa bi poslanicima, uglavnom, bilo rečeno da će odgovor dobiti u pismenoj formi, jer, u tom trenutku, predstavnici vlade nisu raspolagali traženom informacijom. Premijer Mirko Cvetković, koji je najredovnije od svih iz svog kabineta dolazio pred poslanike, rekao je nedavno u jednom intervjuu, da je pomalo razočaran ovim danima za pitanja, jer je očekivao da će to biti jedan pravi dijalog o vrlo važnim pitanjima od opšteg značaja, a da se najviše tema odnosi na neke sasvim konkretne lokalne slučajeve. S druge strane, poslanici na ovim sesijama, uglavnom, kritikuju članove vlade što ignorišu njihova pitanja i „nikad ništa konkretno ne odgovaraju, a i kad odgovore nešto konkretnije to je već odavno sve objavljeno u medijima”.

Kenan Hajdarević (LDP) je poslanik koji je u navedenom periodu postavio najviše pitanja – 11. Kako kaže, tražio je odgovore za probleme koji tište građane sredine iz koje on dolazi, dakle iz Priboja i okoline. Hajdarević navodi da je dobio odgovor na većinu pitanja, ali to su „birokratski odgovori, nema konkretnog suštinskog odgovora”. Ali, uprkos tome, on kaže da ne odustaje od traženja odgovora:

„Moj posao je da zastupam građane moga kraja i da budem posrednik između njih i onih koji treba da rešavaju probleme koji njih tište i zato postavljam pitanja. Kad mi jedno ministarstvo kaže da nije nadležno za određenu temu, ja pitam ono na koje sam upućen. Ne odustajem, zato što građani očekuju da dobiju bilo kakvu informaciju i ja im dostavljam ono što meni iz vlade stigne”. Hajdarević kaže da je dva puta postavljao pitanje o uvođenju bosanskog jezika u službenu upotrebu na teritoriji Opštine Priboj.

Radikali su među poslanicima koji postavljaju najviše pitanja, a mnoga od njih nekoliko puta ponavljaju. Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a, kaže da je neke odgovore dobio tek pošto je uporno ponavljao pitanja, a „neke još nisam dobio, kao, na primer, onaj u vezi sa aferom ’Mobi 63’, očigledno je da je tu reč o velikoj prevari, nema odgovora ni o prodaji ’Ušća’, koje je bilo u vlasništvu Komunističke partije, pa, po zakonu, ta imovina nije mogla da se proda…”. Todorović je nezadovoljan i „danom za propitivanje”, jer je vlast „od toga napravila farsu”. Prema njegovim rečima, poslanici iz vladajuće koalicije „pojedu vreme”, „tako što postavljaju unapred dogovorena pitanja, koja ministrima omogućavaju da se hvale umesto da odgovaraju na njih”.

Nada Kolundžija (DS), šef poslaničke grupe ZES-a, kaže da je postavljanje pitanja postalo ozbiljno „morate se pripremiti, ne može više da se samo ustane u toku sednice i nešto pita, a da se, u stvari, uopšte ne očekuje odgovor, već se pita da bi se iskoristila prilika za usputne komentare o određenom pitanju”.

Prema Kolundžijinim rečima, „ukoliko opozicija želi da poslanička pitanja postanu ozbiljan institut, onda će morati da se bolje pripremaju”. Ona odbacuje tvrdnje opozicionara da poslanici vladajuće koalicije pitaju da bi dali priliku ministrima da se hvale: „Ako opozicija ne zna da postavlja pitanja i ako nema argumente za kritikovanje vlade, pa vladini argumenti pobede njihove kritike, onda je to problem opozicije, a ne vladajuće većine”.

M. Čekerevac

----------------------------------------------

Nemi pred Dinkićem

Jedan od najčešće kritikovanih i pominjanih ministara u skupštinskim raspravama Mlađan Dinkić retko svraća u skupštinu, pa i kad se postavljaju pitanja. Kad je Dinkić jednom došao očekivalo se da bude zasut pitanjima, međutim, poslanici su iznenadili sve, pa i Dinkića, niko ga nije pitao ništa! Dinkić je bio zaprepašćen, a kad je izlazio iz sale pitao je svoje stranačke kolege: „Šta im je? Što ništa ne pitaju?”. Odgovoreno mu je isto tako zaprepašćenim sleganjem ramena.