Суђење Пинтеру

КРАГУЈЕВАЦ – У оквиру првог "ЈоакимИнтерФеста", позоришног фестивала малих и експерименталних сцена, јутрос је у Крагујевцу, мада није био у званичном делу програма, одигран позоришни перформанс под називом "Суђење Пинтеру". Представа је почела тачно у поноћ, а са њеним аутором, Александром Сашом Дунђеровићем, позоришним редитељем и професором режије и адвертајзинга на Универзитету у Манчестеру, разговарали смо пред почетак прве и једине пробе.

Према његовим речима, овакав приступ позоришној уметности, а реч је о представи инсталацији, није новост у Србији, мада је, како каже, интересантно то што су актери о свом учешћу обавештени само 24 сата пре него што ће ступити "на сцену". А она се јутрос простирала од зграде Театра "Јоаким Вујић" у центру града све до бомбардованих делова крагујевачке "Заставе" на супротној обали Лепенице. Играли су, заједно, енглески студенти глуме са Универзитета у Манчестеру и чланови ансамбла крагујевачког позоришта.

С обзиром на то да идеолошку потку перформанса чини говор Харолда Пинтера који је одржао поводом добијања Нобелове награде за књижевност ове године, а који је, садржавајући у себи критику званичне америчке политике, изазвао бурне реакције светске културне и политичке јавности, аутора Дунђеровића смо питали о његовом приступу драмском писцу Пинтеру.

– Ово је година кад се свуда у свету позоришним представама и различитим пројектима прославља дело Харолда Пинтера. У том контексту је и овај перформанс. У представи се користи аутентичан радиофонски запис Пинтеровог говора поводом добијања Нобелове награде, који оштро позива на свест човечанства у контексту америчких "ослободилачких ратова" који су свуда оставили фаталне последице. С обзиром на то да је био изразити противник бомбардовања Србије, а која је, како се испоставило, била претходница Авганистану и Ираку, ја сам у томе нашао лични однос са овим књижевником – нагласио је аутор перформанса.

Дунђеровић се у Крагујевцу обрео после дугогодишњег одсуства из Србије. Режију је завршио у Београду, његова "Чежња под брестовима" извођена је осам година у Народном позоришту, али је после тога кренуо пут САД-а и Канаде, да би се после петогодишњег лондонског искуства скрасио у Манчестеру, на чијем је Универзитету сада професор режије и шеф катедре за глумачку праксу.

– До 2000. нисам долазио у Србију због Милошевића, а после тога су се јавиле прве индикације могуће сарадње са престоничким позориштима које, мада сам рођен у Београду, никад нису остварене. Зато сам сада у Крагујевцу и мислим да је то права ствар, јер Београд је затворена и самовољна средина, која још увек тавори у културном простору из давних осамдесетих. После свих ових година не видим да се било шта променило у уметничком дискурсу. Још се та трула грађевина ослања на некакве Битефе и Бемусе, а у Лондону, на пример, свака позоришна година почиње са потпуно новим концептом. Истовремено, Београд гуши и све ван њега, па је мој долазак у Крагујевац и нека врста промоције неопходне културне регионализације – рекао је Дунђеровић.