Осуђеници МКС и у Падинској Скели

Осуђени у Међународном кривичном суду (МКС) у Хагу за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид служиће казне у новом затвору у Падинској Скели који ће бити један од најбезбеднијих затвора у Србији, изјавила је јуче министарка правде Србије Снежана Маловић.

После потписивања Споразума о извршењу кривичних санкција са председником МКС Санг Хјун Сонгом у Хагу, Маловићева је истакла да је Србија прва земља у југоисточној Европи која је закључила тај споразум који потврђује опредељеност Србије да починиоци ратних злочина морају да буду кажњени без обзира на место где су злочине починили.

Указујући да се споразум не односи на осуђене пред Хашким трибуналом, Маловићева је истакла да ће осуђеници МКС бити смештени у српске затворе с обзиром на висину изречене казне, а пре свега у затвор у Падинској Скели.

Министарка је казала да Србија према споразуму има право да у сваком конкретном случају размотри да ли ће конкретног осуђеног прихватити да служи казну у српском затвору.

Први осуђеници који би могли да се нађу у Србији су држављани Конга или Уганде, пошто се сада против њих воде кривични поступци пред МКС, а у току је разматрање ситуација у Кенији, Колумбији и Авганистану, а Србије нема на том списку.

Министарка је рекла да је Србије спремна да искуство стечено у суђењу починиоцима ратних злочина и других тешких дела из међународног кривичног права стави на располагање суду и својим партнерима који се суочавају са сличним случајевима.

Она је подсетила да је, као једна од земаља оснивача МКС и једна од првих међу 60 држава које су ратификовале статут, Србија од оснивања те институције показала спремност и вољу да пружи пуну подршку МКС.

Међународни кривични суд са седиштем у Хагу бави се процесуирањем ратних злочина почињених на територијама држава потписница Римског статута, којих сада има 114.

За разлику од Хашког трибунала који је „ад хок” институција привременог карактера, основана само за суђења оптуженима за ратне злочине на простору бивше Југославије и Руанде, МКС има карактер сталног суда.

Српски парламент усвојио је Закон о сарадњи са МКС-ом 2009. године, чиме је створена основа за даљу примену оснивачког акта тог суда – Римског статута. Према речима председника МКС-а Сонга, потписивање овог споразума је историјски тренутак и за МКС и за Србију, јер представља конкретну акцију за испуњење међународне правде.

Он је похвалио спремност Србије да сарађује са тим судом и указао да су поред наше државе овај споразум потписале још Велика Британија, Аустрија, Белгија, Данска и Финска.

Танјуг