Osuđenici MKS i u Padinskoj Skeli

Osuđeni u Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) u Hagu za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid služiće kazne u novom zatvoru u Padinskoj Skeli koji će biti jedan od najbezbednijih zatvora u Srbiji, izjavila je juče ministarka pravde Srbije Snežana Malović.

Posle potpisivanja Sporazuma o izvršenju krivičnih sankcija sa predsednikom MKS Sang Hjun Songom u Hagu, Malovićeva je istakla da je Srbija prva zemlja u jugoistočnoj Evropi koja je zaključila taj sporazum koji potvrđuje opredeljenost Srbije da počinioci ratnih zločina moraju da budu kažnjeni bez obzira na mesto gde su zločine počinili.

Ukazujući da se sporazum ne odnosi na osuđene pred Haškim tribunalom, Malovićeva je istakla da će osuđenici MKS biti smešteni u srpske zatvore s obzirom na visinu izrečene kazne, a pre svega u zatvor u Padinskoj Skeli.

Ministarka je kazala da Srbija prema sporazumu ima pravo da u svakom konkretnom slučaju razmotri da li će konkretnog osuđenog prihvatiti da služi kaznu u srpskom zatvoru.

Prvi osuđenici koji bi mogli da se nađu u Srbiji su državljani Konga ili Ugande, pošto se sada protiv njih vode krivični postupci pred MKS, a u toku je razmatranje situacija u Keniji, Kolumbiji i Avganistanu, a Srbije nema na tom spisku.

Ministarka je rekla da je Srbije spremna da iskustvo stečeno u suđenju počiniocima ratnih zločina i drugih teških dela iz međunarodnog krivičnog prava stavi na raspolaganje sudu i svojim partnerima koji se suočavaju sa sličnim slučajevima.

Ona je podsetila da je, kao jedna od zemalja osnivača MKS i jedna od prvih među 60 država koje su ratifikovale statut, Srbija od osnivanja te institucije pokazala spremnost i volju da pruži punu podršku MKS.

Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu bavi se procesuiranjem ratnih zločina počinjenih na teritorijama država potpisnica Rimskog statuta, kojih sada ima 114.

Za razliku od Haškog tribunala koji je „ad hok” institucija privremenog karaktera, osnovana samo za suđenja optuženima za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije i Ruande, MKS ima karakter stalnog suda.

Srpski parlament usvojio je Zakon o saradnji sa MKS-om 2009. godine, čime je stvorena osnova za dalju primenu osnivačkog akta tog suda – Rimskog statuta. Prema rečima predsednika MKS-a Songa, potpisivanje ovog sporazuma je istorijski trenutak i za MKS i za Srbiju, jer predstavlja konkretnu akciju za ispunjenje međunarodne pravde.

On je pohvalio spremnost Srbije da sarađuje sa tim sudom i ukazao da su pored naše države ovaj sporazum potpisale još Velika Britanija, Austrija, Belgija, Danska i Finska.

Tanjug