Ловци на свемирско благо

Блесак експлозије био је хиљаду пута сјајнији од светлости пуног месеца. Свемирско благо се потом распршило у хиљаде комада над крајњим југом Србије, а за њиме и даље трага група младих космичких форензичара из Београда. Метеор изузетног сјаја, пречника око једног метра и тежак неколико тона, 12. новембра прошле године, експлодирао је у 19.27 часова на небу између Бујановца и Прешева, на висини од око 28 километара.

– Свемирске суперсиле улажу милијарде долара да би покупиле узорке с других небеских тела, а ово је поклон с небеса – кажу Игор Смолић и Бранимир Ацковић, сарадници Института за физику и Астрономске опсерваторије у Београду.

Они су део тима који још чине др Милан Богосављевић и др Оливер Винце.

Таква природна појава догађа се једном у 100 година над територијом Србије и разуме се да нико из наше земље нема искуства у потрази за небеским драгоценостима на терену.

– Њихово проналажење је од изузетног научног значаја, зато што они крију тајне о условима који су владали пре 4,5 милијарде година, када се формирао Сунчев систем. Кренули смо у истраживање чим смо чули вест о чудној појави. Испоставило се да је уследила права детективска прича. Најпре смо морали да откријемо где је метеорит експлодирао, а то би нам помогло у одређивању тачне локације где су остаци пали. Тачно време експлозије смо одредили на основу одблеска светлости болида на облацима изнад Београда, који су снимиле камере Петничке метеорске групе, инсталиране на згради Института за физику у Земуну – присећају се првог трага којег су се домогли.

Срећна околност била је та да је недељу дана пре „силаска нашег метеорита”, на Астрономској станици Видојевица код Прокупља, укључена такозвана камера за цело небо, налик осетљивом ЦЦД фотоапарату, са широким видним пољем која аутоматски фотографише 24 часа дневно.

– Иако смо претпостављали да снимак постоји, морали смо да замолимо Миодрага Секулића из Ниша да оде до Видојевице и преузме снимак јер интернет веза још није била у функцији – објашњавају наши саговорници.

Током исте вечери, јавио се пријатељ и колега Корадо Корлевић из астрономске опсерваторије Вишњан на Истри, са идејом да треба потражити податке у Републичком сеизмолошком заводу, јер је много очевидаца чуло и снажну детонацију. Са четири сеизмолошке станице добили су податке о временима када је звук експлозије стигао до сваке од тих станица. Искусни сеизмолог Степа Петровић Чачић, у шуми сигнала од земљотреса након потреса у Краљеву, препознао је неуобичајене сигнале.

Комбинујући ове податке, младићима постаје јасно да се експлозија десила над самим југом Србије. Тада одлучују да отпутују у Бујановац. Одредили су место експлозије, али не и тачну локацију куда су парчићи одлетели.

Нису имали никакве информације са простора јужно од Врања, иако су сви њихови прорачуни показивали да се експлозија догодила баш тамо.

– У међувремену сазнајемо да постоје очевици и у Скопљу, који пријављују да се појава догодила северно од македонске престонице. Док смо из Београда путовали ка југу, застајали смо на бензинским пумпама, како бисмо пронашли још неког сведока или видео-записе с камера за надзор. Схватили смо да ће нам правна процедура за прегледање записа с камера бити проблем. Једна велика корпорација из Нишаима у поседу видео-запис са својих сигурносних камера о лету два дела метеорита. Ми смо видели тај материјал, али нам он није уступљен јер још чекамо да се потпише клаузула о поверљивости приликом коначног преузимања снимка. Али и увид у тај снимак нас је уверио да смо на правом трагу – објашњавају наши саговорници.

Пети дан после појаве метеора, у Бујановцу супронашли очевице који нису приметили сам лет метеорита, већ изузетно снажан блесак. Као да је неко блицнуо на небу. Блесак је, на основуизјава очевидаца, на трен претворио ноћ у дан.

– То је значило да се експлозија одиграла управо изнад њихових глава.

Потом су, у току вечери, стигли пред војну базу „Југ”. Дежурни официр је био затечен ненајављеном посетом свемирских детектива, па их је послао у команду у Врању.

– На основу до сада познатих параметара, знамо да камење треба тражити јужно од Прешева, али сужавање локације највероватнијег пада захтева додатне анализе. Могуће је да је део метеорита завршио на Косову и у Македонији.

Када и то учине, организоваће потрагу за остацима метеорита. Биће то научна експедиције која подразумева прочешљавање терена од неколико квадратних километара.

Форензичари тврде да ванземаљско камење са небеса није опасно по људе. Највећи комади су вероватно величине људске песнице, а досадашња светска искуства с метеоритима показала су да не садрже било какве опасне елементе по здравље.

– Много већа опасност може да се крије од касетних бомби у том региону – тврде наши саговорници.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Трка колекционара за ванземаљским парчићима

Када на некој тачки планете падне небеско камење, ловци на метеорите раштркани по свету крећу у самосталну потрагу. Јер, осим научне, небеско камење има колекционарску вредност. У свету постоје приватни колекционари који откупљују остатке, али наши саговорници тврде да продаја делова метеорита није превише уносан бизнис. Много су важнији музеји науке широм света који их излажу као експонате.

-----------------------------------------------------------

Највећи пао у Намибији

Метеори су називи за светлосну појаву на небу, док су метеорити мала астрономска тела која су завршила на Земљи. До сада је у најразличитијим деловима планете пронађено око 38.000 метеорита. Хоба метеорит пронађен у Намибији н јвећи је метеорит откривен на Земљи. Мада због велике масе и димензија (2,7 x 2,7 x 0,9 метара) није померан с места где је пронађен, нити му је измерена маса, процењује се да тежи око 60 тона. Претпоставља се да је на површини Земље већ 80.000 година.