Слаткиш из војне фабрике

Ваљево – Информација да је најбоља технолошка иновација за 2010. годину у Србији дело стручњака истраживачко-развојног центра „Крушик” из Ваљева и њихових колега с Хемијског факултета у Београду, мало кога је изненадила. Ове реномиране куће поодавно су на истраживачкој сцени са палетом значајних открића. Међутим, када је „отворена” прича о актуелном награђеном пројекту многи су помислили да је посреди шала. Наиме, у први мах било је тешко некога уверити да једна војна фабрика може некоме да понуди и производ који се користи у технологији кондиторске производње и других слаткиша.

Награђеном иновацијом рогобатног имена „имобилизована хемијски модификована инвертаза” развијена је нова технологија ензимом произведених шећерних сирупа.Реч је о производу који има широку примену у кондиторској индустрији, производњи освежавајућих напитака, пекарству, посластичарству, фармацеутској индустрији и производњи хране за децу и бебе.

– Постојећа технологија у кондиторској индустрији ради на бази киселинског поступка, односно употребе лимунске и соне киселине, где се троши више сировина и енергије. Применом наше технологије добијају се здравији производи знатно мање енергетске вредности.Иако без укуса и мириса сируп произведен нашим ензимом има слаткоћу меда. То је веома економична технологија где један килограм ензима произведе минимално тону сирупа који је 30 одсто слађи од сахарозе. Битно је да производња на овај начин неме отпадака у спољној средини, јер ензим има изузетан ефекат на екологију односно неутралисање тешких метала и других загађивача – објашњава др Петар Крунић, директор истраживачко-развојног центра „Крушик”.

Он наглашава да је прототип нове технологије, урађен на Хемијском факултету у Београду, настао као плод дугогодишњег рада тима истраживача др Зорана Вујчића, ванредног професора на тој високошколској установи. Крунић додаје да је крајњи циљ иновације оснивање прве биотехнолошке фирме за производњу комерцијалних ензима у Србији, који се иначе за високе суме новца увозе из Холандије, Данске, Француске...

Горица Стевановић, водећи пројектант, каже да већ постоји велико интересовање за њихову иновацију како међу фирмама у Србији, тако и земљама у окружењу и да је недавно међу првим кондиторска кућа „Бамби” купила пробну количину ензима ради практичне провере на својим производима.

– Технологија је таква да са 20 одсто искоришћених капацитета производња постаје исплатива. Ми смо израчунали да би улагање од 50.000 евра, што је неки минимум, за набавку опреме и сировина, донело на годишњем нивоу двоструко већу зараду. Иначе, кондиторска индустрија је један од највећих домаћих извозника и с обзиром на то да има доста јаку конкуренцију препознала је значај примене нових технологија, пре свега оних које су усклађене са захтевним стандардима ЕУ, ради успешнијег позиционирања на тржишту – истиче Стевановићева.

Иначе, истраживачко-развојни центар „Крушик”, чији је оснивач ХК „Крушик” од 2007. године уз иновације и технолошка унапређења из области обраде метала и сигнала ради и на подручју биотехнологије.

Министарство науке и технолошког развоја задужено је за финансирање истраживачких пројеката, а сви пројекти су дело тимова стручних људи Крушика и сарадника реномираних научних институција Србије.

Патентом заштићени пројекат производње биоетанола који ће поред могуће широке примене у наменској индустрији од 2012. године бити обавезни додатак моторном бензину, као обновљиво гориво и то у проценту од 5,75 одсто и пројекат савременог противградног система само су мањи део памети „Крушикових” стручњака.

 - Већини ових пројекта најбоље место за комерцијалну производњу било би Ваљево. За биоетанол практично постоји све у овдашњој Пивари, а нема препрека ни за оснивање прве биотехнолошке фирме за производњу више врста ензима. Искрено се надамо да ће предузетни и пословни људи препознати атрактивност ових пројеката и да они неће отићи из нашег града, коме је и те како неопходно отварање нових радних места, а ми смо отворени за сарадњу – истичу саговорници из истраживачко-развојног центра „Крушик”.

Будо Нововић