Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

До органа уз строгу контролу „Евротранспланта”

До органа уз строгу контролу „Евротранспланта”
Универзитетска болница у Лајдену Фото Д. Давидов-Кесар

Лајден – Оног тренутка када Србија постане чланица непрофитне организације „Евротрансплант”, повећаће се изгледи да пацијенти којима је неопходна трансплантација на време добију орган. Ова организација, која поседује листе чекања прималаца и списак давалаца органа за седам држава чланица: Аустрије, Немачке, Белгије, Холандије, Луксембурга, Словеније и Хрватске, налази се у холандском граду Лајдену. Како су објаснили стручњаци „Евротранспланта”, уговором о сарадњи земље чланице улазе у систем међународне размене и користе расположиве органе на основу транспарентног и објективног система одабира прималаца срца, плућа, бубрега, јетре.

Аксел Рахмел, медицински директор „Евротранспланта”, каже да о трансплантацијама не одлучује једна особа да се увек на основу исте листе неопходних анализа проверава неопходна подударност ткива примаоца и даваоца.

– Ако се ваша земља укључи у „Евротрансплант”, орган донора из Србије може да помогне пацијенту у некој другој земљи, а такође уколико код вас постоји тешко болестан пацијент одговарајући орган из неке од земаља чланица може да се искористи за болесника из Србије – истакао је Ари Остерли, генерални директор ове фондације.

Докторка Мирјана Лаушевић, координаторка за трансплантацију органа у Клиничком центру Србије, каже да је наша земља у већем делу испунила услове „Евротранспланта” кад је реч о законској регулативи, поштовању директиве ЕУ, као и етичких принципа Светске здравствене организације. За пуноправно чланство у „Евротранспланту” потребно је имати 10 донора на милион становника, а тај број, каже она, може бити и нешто мањи у тренутку потписивања прелиминарног споразума. Реч је о добром споразуму, јер се рецимо за хитну трансплантацију јетре код деце и сензибилисаних болесника чека два дана.

– Добили смо јасне препоруке за формирање листа чекања за трансплантације неких органа које још не радимо у Србији, као што су срце и панкреас, као и како да обновимо постојеће листе за друге органе. Листе чекања и код њих постоје, али не расту оном брзином као код нас. У случају да се нађе донор чије срца и плућа могу да се искористе за трансплантацију, правило је такво да екипе из земље која је добила орган долазе да их узму, а у случају појаве абдоминалних органа ради се тако што узимање органа обављају екипе из донорских центара и они се даље шаљу најчешће авионом у болнице које ће урадити трансплантацију – указује др Лаушевић.

Базе података у „Евротранспланту” су огромне, а на основу њих се прати исход трансплантација и истовремено раде истраживања о томе који су фактори одговорни за исход пресађивања органа, за праведнију доделу органа и шта све може да утиче на тај процес.

Свако додељивање органа је процес који се види на екрану компјутера у „Евротранспланту”, а земље чланице могу преко одређене шифре да уђу у тај програм и виде у сваком тренутку каква је ситуација.

Данијела Давидов-Кесар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.