Do organa uz strogu kontrolu „Evrotransplanta”

Lajden – Onog trenutka kada Srbija postane članica neprofitne organizacije „Evrotransplant”, povećaće se izgledi da pacijenti kojima je neophodna transplantacija na vreme dobiju organ. Ova organizacija, koja poseduje liste čekanja primalaca i spisak davalaca organa za sedam država članica: Austrije, Nemačke, Belgije, Holandije, Luksemburga, Slovenije i Hrvatske, nalazi se u holandskom gradu Lajdenu. Kako su objasnili stručnjaci „Evrotransplanta”, ugovorom o saradnji zemlje članice ulaze u sistem međunarodne razmene i koriste raspoložive organe na osnovu transparentnog i objektivnog sistema odabira primalaca srca, pluća, bubrega, jetre.

Aksel Rahmel, medicinski direktor „Evrotransplanta”, kaže da o transplantacijama ne odlučuje jedna osoba da se uvek na osnovu iste liste neophodnih analiza proverava neophodna podudarnost tkiva primaoca i davaoca.

– Ako se vaša zemlja uključi u „Evrotransplant”, organ donora iz Srbije može da pomogne pacijentu u nekoj drugoj zemlji, a takođe ukoliko kod vas postoji teško bolestan pacijent odgovarajući organ iz neke od zemalja članica može da se iskoristi za bolesnika iz Srbije – istakao je Ari Osterli, generalni direktor ove fondacije.

Doktorka Mirjana Laušević, koordinatorka za transplantaciju organa u Kliničkom centru Srbije, kaže da je naša zemlja u većem delu ispunila uslove „Evrotransplanta” kad je reč o zakonskoj regulativi, poštovanju direktive EU, kao i etičkih principa Svetske zdravstvene organizacije. Za punopravno članstvo u „Evrotransplantu” potrebno je imati 10 donora na milion stanovnika, a taj broj, kaže ona, može biti i nešto manji u trenutku potpisivanja preliminarnog sporazuma. Reč je o dobrom sporazumu, jer se recimo za hitnu transplantaciju jetre kod dece i senzibilisanih bolesnika čeka dva dana.

– Dobili smo jasne preporuke za formiranje lista čekanja za transplantacije nekih organa koje još ne radimo u Srbiji, kao što su srce i pankreas, kao i kako da obnovimo postojeće liste za druge organe. Liste čekanja i kod njih postoje, ali ne rastu onom brzinom kao kod nas. U slučaju da se nađe donor čije srca i pluća mogu da se iskoriste za transplantaciju, pravilo je takvo da ekipe iz zemlje koja je dobila organ dolaze da ih uzmu, a u slučaju pojave abdominalnih organa radi se tako što uzimanje organa obavljaju ekipe iz donorskih centara i oni se dalje šalju najčešće avionom u bolnice koje će uraditi transplantaciju – ukazuje dr Laušević.

Baze podataka u „Evrotransplantu” su ogromne, a na osnovu njih se prati ishod transplantacija i istovremeno rade istraživanja o tome koji su faktori odgovorni za ishod presađivanja organa, za pravedniju dodelu organa i šta sve može da utiče na taj proces.

Svako dodeljivanje organa je proces koji se vidi na ekranu kompjutera u „Evrotransplantu”, a zemlje članice mogu preko određene šifre da uđu u taj program i vide u svakom trenutku kakva je situacija.

Danijela Davidov-Kesar