Травари уз докторе

Београдски Медицински факултет се припрема да у програм студија уведе и алтернативну (хомеопатија) и традиционалну (травари) медицину, у складу са Законом о здравственој заштити чији параграфи и формално уводе "алтернативу" у систем здравствене заштите.

У почетку се сасвим сигурно неће изучавати као посебан предмет, програм или курс. "Студентима ће само бити ’сервиране’ информације о алтернативним начинима лечења, као и о томе каква је рецимо разлика између хомеопатије и традиционалне кинеске медицине", каже за наш лист декан професор др Богдан Ђуричић.

Прошле године је Законом о здравственој заштити одобрено лекарима да се баве и алтернативном медицином. Министар здравља Србије Томица Милосављевић је у више наврата у медијима објашњавао да би лекари убудуће морали пацијентима да укажу и на могућности алтернативне и традиционалне медицине.

Лекари, међутим, упозоравају да највећи број њих не може то да ради јер се на студијама то не изучава. Само мали број њихових колега зна нешто о томе, јер их је то интересовало, па су читали одређену литературу, претраживали интернет...

– Не постоји курс из алтернативне медицине у додипломској настави – потврђује др Богдан Ђуричић.

Зато је тешко одмах у пракси и реализовати идеју о информисању пацијента да лек за нека обољења могу потражити у алтернативној и традиционалној медицини. То је и један од разлога због којег се на студијама медицине не може одмах почети са наставом из ових области. Нема стручњака који би, рецимо, знали који су облици алтернативне медицине компатибилни са званичном медицином.

– Једна комисија на Медицинском факултету ради на доношењу ставова о алтернативној и традиционалној медицини. Ускоро ће студенти имати основну информацију из ових области. Кинеска влада иницирала је да се кинеска традиционална медицина валоризује кроз стандарде класичне медицине, да се тако заправо научно измери. То би се реализовало кроз програме које кинеска влада жели да финансира, а преко Министарства за науку и заштиту животне средине Србије. И Медицински факултет у Београду жели да уђе у тај програм, посебно у делу фармакотерапије. Тако би се на нашем факултету изводили научноистраживачки пројекти – објашњава Ђуричић.

– Могли бисмо, рецимо, да видимо да ли чај од одређене биљке даје ефекте.

Декан Медицинског факултета у Београду сматра да треба искористити све начине како би се помогло болесницима. Зашто да се за неке обичне болести не користе биљке, ако помажу, а да се антибиотици сачувају за озбиљнија обољења.