Ајнштајнова лула на поклон

НОВИ САД – Град у у којем се већ доста дуго говори о оснивању музеја Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, и у коме се налази породична кућа Марићевих, у коју је долазио и генијални научник, пре неколико дана добио је изузетно вредан поклон.

Ђорђе У. Крстић, рођени Новосађанин и вишегодишњи професор информатике на љубљанском Економском факултету, иначе велики заљубљеник и истраживач дела и живота Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, поклонио је Музеју града Новог Сада више предмета који су у вези са њиховим животом и радом. Међу њима је и Ајнштајнова лула из 1905. године, коју је поклонио свом тасту Милошу Марићу, па Милевин фотографски апарат из 1914, низ породичних фотографија Ајнштајнових и Марићевих... Музеј је, истовремено, обогатио своју збирку и откупом 33 писма Милеве Марић-Ајнштајн која је она писала својим кумовима Гајиновима у Нови Сад, у периоду од 1935. до 1941. године.

Да ли је Милева била заиста коаутор великих Ајнштајнових открића у физици, или се без правих доказа претерује у оцени њеног стваралаштва, једно је од кључних питања које годинама копка нашу, али и велики део светске научне јавности.

– До сада нису нађени директни, непобитни докази о њиховом заједничком стваралаштву на појединим, конкретним научним чланцима у периоду њихове интензивне научне сарадње од 1900. до 1911. године, али то никако не значи да те сарадње није било! Изузетак је једино њихов први заједнички чланак, о капиларности, написан у децембру 1900. године, приближно две године пре њиховог венчања, који је и сам Алберт назвао "наш рад". Ипак, изјаве о њиховом заједничком раду добио сам од четворо очевидаца који су више пута видели како Милева и Алберт, седећи једно уз друго, рачунају, пишу и стручно расправљају – каже мр Крстић.

Међу тим очевицима, са којима је мр Крстић лично разговарао о овој теми пре више деценија, били су и Ханс Алберт Ајнштајн, звани Буја, Милевин и Албертов син, затим Жарко Марић, син Милевиног рођака Рада, његова друга жена Данилка Марић, рођена Злоколица, те Софија Голубовић, рођена Галић, Милевина сестра од тетке.

Поред њихових сећања, мр Крстић помиње и најмање две регистроване Милевине изјаве о овој теми, дате у ужем породичном кругу. Приликом доласка у Нови Сад са породицом, 1905. године, она је рекла своме оцу: "Баш пред полазак смо завршили један важан научни рад по коме ће мој муж постати познат у целом свету". Двадесетих година прошлог века Милева је својој приватној ученици Маји Шукан у Цириху рекла да је "она увек радила заједно са својим мужем".

О томе, тврди Ђорђе У. Крстић, сведоче и Милевини рођаци. Највећи значај има сећање Жарка Марића (1880–1965), само годину дана млађег од Алберта, који је током сва три боравка породице Ајнштајн у вили "Кула" поред Каћа, 1905, 1907. и 1913, живео тамо са својом породицом. Био је у то време напредан и образован сељак, па иако без познавања физике, говорио је о Милевиној и Албертовој свакодневној сарадњи. На папирима је, приповедао је Крстићу, видео и математичке симболе, а посебно је описивао боравак Ајнштајнових у лето 1905, када су супружници испод великог старог дуда задубљено расправљали и заједнички писали.

– Моја је претпоставка да су баш под дудом у Каћу дошли до најчувеније формуле E = mc², мада тадашња нотација формуле још није била тако једноставно елегантна... – каже Крстић. – Занимљива је и Жаркова изјава коју је потврдила његова супруга Данилка да су Милева и Алберт, приликом посете 1913. године, када су њихови односи већ били помућени, ипак заједнички стручно сарађивали за столом, вероватно у припремама за предстојеће Албертово предавање у Бечу о општој теорији релативитета и теорији гравитације, на чему је он од октобра 1912. до маја 1913. радио заједно са Марселом Гросманом на Техничком факултету у Цириху. То је и последњи потврђени термин о Милевиној и Албертовој сарадњи, јер су се убрзо, после његовог повратка из Берлина, односи потпуно урушили...