Богаташи у ритама

БОР – Најзад су се сви уверили у то да Комбинат бакра "Бор" може успешно да послује и наредних педесет година. Међутим, није извесно како ће се завршити приватизација овог гиганта, која је већ почела, и колики ће удео у будућем профиту имати "камарати", грађани Бора и Мајданпека и наша држава. Да руде има, као и да ће производња бакра, злата, платине, паладијума и других племенитих и ретких метала овде бити исплатива, добро знају и светске компаније које су до сада послале понуде за куповину РТБ-а "Бор".

Међутим, многи овде негодују због тога што стратегија Владе Србије "превиђа" учешће државе и радника у акцијама и што је вредност компаније, чију су процену извршили странци, много мања од стварне. Поред тога, последњих шест година више од 6.000 радника остало је без посла.

Као да се све чинило да се деценијама најуспешнији и најперспективнији комбинат у Србији и СФРЈ, са 25.000 запослених и извозом већим од 300 милиона долара, што више обезвреди. Нарочито су последњих неколико година у јавност стизале поруке да су овде резерве руде "потпуно исцрпене", затим да су дугови неупоредиво већи од вредности имовине, да нико не жели пословање с посрнулом компанијом, нити хоће да улаже у њу.

Држава се у новембру 2001. године понудила као спасилац, али од тада су се невоље само увећавале: суспендовани су сви органи управљања, почела је да смањује производњу и број запослених; производња бакра је прошле године била готово 15 пута мања него 1989. или готово пет пута мања него у време НАТО агресије, а број запослених је преполовљен.

 Наопако "душебрижништво"

– Упорно смо тражили кредите да обновимо дотрајалу рударску механизацију и топионичке агрегате, а држава се исто тако упорно оглушивала о наше захтеве и сопствена обећања – каже Драган Алексић, председник већинског Самосталног синдиката у борском комбинату. – Иако смо понављали да не тражимо субвенције за плате, већ само кредите за обнову исплативе производње, држава је наставила да нас плаћа за нерад.

Синдикални функционер подсећа да, ни после великог дводневног штрајка јуна 2004. године и драматичног изласка радника и грађана Бора и Мајданпека на аутопут код Параћина, обећани кредит од 30 милиона долара нису добили. Управо када је цена бакра на Лондонској берзи почела нагло да расте. Баш те године увећана је са 1.700 на 2.500 долара за тону, да би ове достигла рекорд од девет хиљада долара за тону. Али, владини експерти остајали су неми. Захтеве синдиката и разборитих борских стручњака нико није хтео да чује. За три године бесповратно је изгубљено 400 милиона долара чистог профита. На губитку су и Бор и држава.

И тек ће борски комбинат изгубити у процесу приватизације, страхују овде... Биће продан у ритама и у бесцење, уместо да буде обновљен.

До 30. октобра знаће се ко ће купити руднике у Бору и Мајданпеку и Топионицу бакра у Бору. У Влади Србије процењују да цео процес приватизације, после расписивања тендера 1. септембра за продају борске базичне "Линије бакра" без прераде, добро напредује, али се у Бору и Мајданпеку ипак прибојавају... Како овде збринути још 2.000 прекобројних радника, после оних 4.000 од пре три године, колико отпремнине могу бити довољне за "збрињавање" и нове послове? Многи се у минуле три године нису снашли, многи сумњају да боље неће проћи ни нови "прекобројни". Председник борског општинског Самосталног синдиката Драгиша Трујкић каже да је отпремнина од 250 евра за годину недовољна да се почне нов посао. Али, на тај износ би се могло рачунати само под условом да се продају борски хотели у Црној Гори, Хрватској и на Борском језеру.

Микрокредити за прекобројне

Тако говори и председник борске општине, радикал Бранислав Ранкић. Насупрот владиној стратегији приватизације, он ће 10. октобра приредити промоцију "Стратегије ревитализације, реконструкције и приватизације борског комбината", чији су аутори најпознатији борски стручњаци. Скупштине општина Бор и Мајданпек су једногласно одбациле актуелну владину стратегију приватизације њиховог комбината.

У Транзиционом центру у Бору на започету приватизацију гледају са више ведрине. Драган Ранђеловић, директор центра и помоћник генералног директора борског комбината за односе са јавношћу, каже да се темељно ради на пословима правилног усмеравања и збрињавања радника. Рачуна се на кредит од 30 милиона евра који ће наша држава добити посредством Светске банке. Али, тек после окончања приватизације. Очекује и део новца који је Влада Србије наменила бржем опоравку Бора, Крагујевца и Врања. Стручњаци Транзиционог центра, Светске банке и  Министарства за рад Републике Србије раде на дефинисању добрих програма. Реч је о микрокредитима за "прекобројне" који су добили или ће тек добити отпремнине.

Остаје питање – шта ће се догодити уколико приватизација доживи неуспех и борски комбинат "заглави" у стечају?

--------------------------------------------------------

У трци 13 компанија

БОР – Рок за откуп тендерске документације заинтересованих за куповину Борског комбината бакра истекао је 6. октобра. Незванично се зна да је документацију откупило 13 компанија, од укупно 19 компанија које су минулих месеци слале своје намере да учествују у куповини.

Незванично, дакле, документацију за учешће на тендеру откупили су: "Базни елемент" (Олега Дерипаске из Русије), "Данди" из Канаде (већ добио концесије за истраживање руде на Црном врху код Бора), "Вју Мајнинг" (Перт, Аустралија), "Купрум" (Румунија), "Вест Алпина" из Аустрије (већ откупила фабрику бакарних цеви у Мајданпеку), КГХМ (Пољска), кипарски "Ист Поинт" (власник Зоран Дракулић), "Страта" (Швајцарска), кипарски "Амалко", "Минецо" (Швајцарска), "Делфи" (Италија), "Хајтек" (Америка), "Антофагаста" (Чиле) и "Берк Голд" (Америка).

Минимална цена "линије бакра" борског комбината (Рудници бакра у Бору и Мајданпеку и топионица у Бору) за почетак надметања је 266,7 милиона долара. Такође, нови власник мораће у рударство и металургију у Бору и Мајданпеку да уложи најмање 80 милиона долара.

Сви који су откупили документацију имају рок да до 30. октобра доставе коначну понуду пре почетка лицитације и да уплате депозит од три милиона долара.

Стојан Тодоровић

--------------------------------------------------------

Бакар поново поскупео

На светским берзама бакар је јуче опет поскупео, известиле су агенције. На Лондонској берзи метричка тона "црвеног" метала са децембарским датумом испоруке коштала је 7.525 америчких долара. Тако је цена овог стратешког метала наставила овогодишњи вртоглаво узлазни смер, истиче Ројтерс. Јагма водећих азијских економија (пре свих Кине и Јапана) за бакар, али и његове све скромније светске резерве, подигла му је ове године цену за 58 одсто. Јуче су на лондонској робној берзи резерве бакра процењене на око 114.000 тона, што је недовољно да покрије четвородневне потребе светске индустрије.

"Светска трговина бакром балансираће на танкој жици све до 2008. године", проценио је Хосе Пабло Арељана, директор највећег светског произвођача бакра – чилеанске компаније Codelco, у интервјуу за лондонски "Фајненшел тајмс".

Т. В.