Bogataši u ritama

BOR – Najzad su se svi uverili u to da Kombinat bakra "Bor" može uspešno da posluje i narednih pedeset godina. Međutim, nije izvesno kako će se završiti privatizacija ovog giganta, koja je već počela, i koliki će udeo u budućem profitu imati "kamarati", građani Bora i Majdanpeka i naša država. Da rude ima, kao i da će proizvodnja bakra, zlata, platine, paladijuma i drugih plemenitih i retkih metala ovde biti isplativa, dobro znaju i svetske kompanije koje su do sada poslale ponude za kupovinu RTB-a "Bor".

Međutim, mnogi ovde negoduju zbog toga što strategija Vlade Srbije "previđa" učešće države i radnika u akcijama i što je vrednost kompanije, čiju su procenu izvršili stranci, mnogo manja od stvarne. Pored toga, poslednjih šest godina više od 6.000 radnika ostalo je bez posla.

Kao da se sve činilo da se decenijama najuspešniji i najperspektivniji kombinat u Srbiji i SFRJ, sa 25.000 zaposlenih i izvozom većim od 300 miliona dolara, što više obezvredi. Naročito su poslednjih nekoliko godina u javnost stizale poruke da su ovde rezerve rude "potpuno iscrpene", zatim da su dugovi neuporedivo veći od vrednosti imovine, da niko ne želi poslovanje s posrnulom kompanijom, niti hoće da ulaže u nju.

Država se u novembru 2001. godine ponudila kao spasilac, ali od tada su se nevolje samo uvećavale: suspendovani su svi organi upravljanja, počela je da smanjuje proizvodnju i broj zaposlenih; proizvodnja bakra je prošle godine bila gotovo 15 puta manja nego 1989. ili gotovo pet puta manja nego u vreme NATO agresije, a broj zaposlenih je prepolovljen.

 Naopako "dušebrižništvo"

– Uporno smo tražili kredite da obnovimo dotrajalu rudarsku mehanizaciju i topioničke agregate, a država se isto tako uporno oglušivala o naše zahteve i sopstvena obećanja – kaže Dragan Aleksić, predsednik većinskog Samostalnog sindikata u borskom kombinatu. – Iako smo ponavljali da ne tražimo subvencije za plate, već samo kredite za obnovu isplative proizvodnje, država je nastavila da nas plaća za nerad.

Sindikalni funkcioner podseća da, ni posle velikog dvodnevnog štrajka juna 2004. godine i dramatičnog izlaska radnika i građana Bora i Majdanpeka na autoput kod Paraćina, obećani kredit od 30 miliona dolara nisu dobili. Upravo kada je cena bakra na Londonskoj berzi počela naglo da raste. Baš te godine uvećana je sa 1.700 na 2.500 dolara za tonu, da bi ove dostigla rekord od devet hiljada dolara za tonu. Ali, vladini eksperti ostajali su nemi. Zahteve sindikata i razboritih borskih stručnjaka niko nije hteo da čuje. Za tri godine bespovratno je izgubljeno 400 miliona dolara čistog profita. Na gubitku su i Bor i država.

I tek će borski kombinat izgubiti u procesu privatizacije, strahuju ovde... Biće prodan u ritama i u bescenje, umesto da bude obnovljen.

Do 30. oktobra znaće se ko će kupiti rudnike u Boru i Majdanpeku i Topionicu bakra u Boru. U Vladi Srbije procenjuju da ceo proces privatizacije, posle raspisivanja tendera 1. septembra za prodaju borske bazične "Linije bakra" bez prerade, dobro napreduje, ali se u Boru i Majdanpeku ipak pribojavaju... Kako ovde zbrinuti još 2.000 prekobrojnih radnika, posle onih 4.000 od pre tri godine, koliko otpremnine mogu biti dovoljne za "zbrinjavanje" i nove poslove? Mnogi se u minule tri godine nisu snašli, mnogi sumnjaju da bolje neće proći ni novi "prekobrojni". Predsednik borskog opštinskog Samostalnog sindikata Dragiša Trujkić kaže da je otpremnina od 250 evra za godinu nedovoljna da se počne nov posao. Ali, na taj iznos bi se moglo računati samo pod uslovom da se prodaju borski hoteli u Crnoj Gori, Hrvatskoj i na Borskom jezeru.

Mikrokrediti za prekobrojne

Tako govori i predsednik borske opštine, radikal Branislav Rankić. Nasuprot vladinoj strategiji privatizacije, on će 10. oktobra prirediti promociju "Strategije revitalizacije, rekonstrukcije i privatizacije borskog kombinata", čiji su autori najpoznatiji borski stručnjaci. Skupštine opština Bor i Majdanpek su jednoglasno odbacile aktuelnu vladinu strategiju privatizacije njihovog kombinata.

U Tranzicionom centru u Boru na započetu privatizaciju gledaju sa više vedrine. Dragan Ranđelović, direktor centra i pomoćnik generalnog direktora borskog kombinata za odnose sa javnošću, kaže da se temeljno radi na poslovima pravilnog usmeravanja i zbrinjavanja radnika. Računa se na kredit od 30 miliona evra koji će naša država dobiti posredstvom Svetske banke. Ali, tek posle okončanja privatizacije. Očekuje i deo novca koji je Vlada Srbije namenila bržem oporavku Bora, Kragujevca i Vranja. Stručnjaci Tranzicionog centra, Svetske banke i  Ministarstva za rad Republike Srbije rade na definisanju dobrih programa. Reč je o mikrokreditima za "prekobrojne" koji su dobili ili će tek dobiti otpremnine.

Ostaje pitanje – šta će se dogoditi ukoliko privatizacija doživi neuspeh i borski kombinat "zaglavi" u stečaju?

--------------------------------------------------------

U trci 13 kompanija

BOR – Rok za otkup tenderske dokumentacije zainteresovanih za kupovinu Borskog kombinata bakra istekao je 6. oktobra. Nezvanično se zna da je dokumentaciju otkupilo 13 kompanija, od ukupno 19 kompanija koje su minulih meseci slale svoje namere da učestvuju u kupovini.

Nezvanično, dakle, dokumentaciju za učešće na tenderu otkupili su: "Bazni element" (Olega Deripaske iz Rusije), "Dandi" iz Kanade (već dobio koncesije za istraživanje rude na Crnom vrhu kod Bora), "Vju Majning" (Pert, Australija), "Kuprum" (Rumunija), "Vest Alpina" iz Austrije (već otkupila fabriku bakarnih cevi u Majdanpeku), KGHM (Poljska), kiparski "Ist Point" (vlasnik Zoran Drakulić), "Strata" (Švajcarska), kiparski "Amalko", "Mineco" (Švajcarska), "Delfi" (Italija), "Hajtek" (Amerika), "Antofagasta" (Čile) i "Berk Gold" (Amerika).

Minimalna cena "linije bakra" borskog kombinata (Rudnici bakra u Boru i Majdanpeku i topionica u Boru) za početak nadmetanja je 266,7 miliona dolara. Takođe, novi vlasnik moraće u rudarstvo i metalurgiju u Boru i Majdanpeku da uloži najmanje 80 miliona dolara.

Svi koji su otkupili dokumentaciju imaju rok da do 30. oktobra dostave konačnu ponudu pre početka licitacije i da uplate depozit od tri miliona dolara.

Stojan Todorović

--------------------------------------------------------

Bakar ponovo poskupeo

Na svetskim berzama bakar je juče opet poskupeo, izvestile su agencije. Na Londonskoj berzi metrička tona "crvenog" metala sa decembarskim datumom isporuke koštala je 7.525 američkih dolara. Tako je cena ovog strateškog metala nastavila ovogodišnji vrtoglavo uzlazni smer, ističe Rojters. Jagma vodećih azijskih ekonomija (pre svih Kine i Japana) za bakar, ali i njegove sve skromnije svetske rezerve, podigla mu je ove godine cenu za 58 odsto. Juče su na londonskoj robnoj berzi rezerve bakra procenjene na oko 114.000 tona, što je nedovoljno da pokrije četvorodnevne potrebe svetske industrije.

"Svetska trgovina bakrom balansiraće na tankoj žici sve do 2008. godine", procenio je Hose Pablo Areljana, direktor najvećeg svetskog proizvođača bakra – čileanske kompanije Codelco, u intervjuu za londonski "Fajnenšel tajms".

T. V.