Није све у инфраструктури

Једна од најранијих поставки у теорији економског развоја указује на то да мали профит остварен у привреди изражава истовремено недовољну потенцијалну основу за инвестиције потребне за задовољавајући раст. Излаз из круга беспомоћности је у подстицању раста путем кредита. Међутим, у привреди Србије се не остварује максимализација профита и запослености, иако се у дужем периоду у највећем степену користе кредитна средства из иностранства. Били смо сведоци у најближој прошлости да су инострани кредити енормно поспешивали увоз, условљавали велика задужења ради покрића платног дефицита и тиме смањивали девизне резерве. Све се то одражавало на пад вредности домаће валуте и на високу инфлацију. Структура иностраних кредита није била усклађена с потребама равномерног развоја домаће економије. Развијале су се делатности банкарства, трговине, изградње некретнина и сл. које иностраном тржишту нису могле да понуде размењиву робу и услуге.

ММФ се залаже за примену концепта по коме се изградњом инфраструктуре стварају услови за много веће привлачење директних страних инвестиција. У складу с тим данас су у току огромна улагања, као и припреме за даље инвестиције у путну привреду, административне, спортске и друге грађевинске објекте, у мостове, у побољшање градских амбијенталних садржаја. Не треба, свакако, унапред сумњати у могућност реализације наведене концепције ММФ-а. Али треба имати у виду да се током економског развоја најсудбоноснији тренутак испољава управо приликом избора његовог будућег основног правца. Неопходно је да се пре свега сагледа његова ризичност. Што је ризик мањи прихватљивост је већа.

Погледајмо искуства Ирске. Ова земља данас располаже с мноштвом инфраструктурних мрежа и објеката. Насупрот томе, у Ирској су се испољиле последице високог коефицијента неуважавања ризика. Њена улагања су била усмерена примарно на некретнине. При првој појави економске кризе ризичност једностраног развоја показала је своје слабости. После пада цена некретнина инвеститори су напустили ову земљу и више се нису враћали. Изграђена инфраструктура није била довољан разлог да страни инвеститори пласирају потребан обим некредитног новца у виду директних инвестиција. Ирска је дошла до ивице колапса. Није поштовала нужну структурисаност приоритетних делатности. Нити је обезбедила потребне капацитете за извоз робе и услуга. Слично се догодило у Шпанији и Португалији и другим земљама које се данас суочавају с високим стопама незапослености. Немачка је у томе била изузетак. Увек је свој развој заснивала на извозу.

У том светлу с посебном пажњом треба посматрати нашу постојећу политику максималног оптерећивања буџета ануитетима по кредитима и улагањима у инфраструктурне објекте. Не треба занемарити чињеницу да се тиме директно повећава степен сиромаштва јер плате и пензије већ трећу годину заредом не прате високу инфлацију и раст трошкова живота. Својевремено су знатна бесповратна буџетска средства била усмерена у виду учешћа у инвестиције ,,Фијата” у Крагујевцу. У томе није било ризика. Сасвим је евидентно да стране компаније које у последње време улажу знатна средства у извозне послове, као што су нпр. ,,Панасоник”, јужнокорејске компаније и компаније које улажу у производе аутоелектрике, користећи при томе и наша бесповратна буџетска средства, не виде препреке за своја улагања у слабостима домаће инфраструктуре. Зато је више него очигледно да би интензивнија улагања из буџета у извозну производњу, директно или преко субвенционисања банкарских камата, битно подстакла привредни развој. Тиме би се створиле могућности да се убудуће значајније упосле извозни капацитети пољопривреде и прераде пољопривредних производа и низа других делатности. Редукцијом иностраних кредита, чије коришћење није најнужније у време трајања кризе, створили би се услови за подстицање перспективног развоја и остварење макроекономске стабилности. Инфлација би се свела на прихватљив ниво, смањиле би се банкарске обавезне резерве и плаћања по репо операцијама. То би довело до снижења банкарских камата и тиме би се пресудно определио убрзанији стабилан привредни развој.

специјалиста за банкарство