ММФ: како влада хоће

Како влада хоће. Отприлике у овој једној реченици могао би да се опише став из канцеларије Међународног монетарног фонда у Београду када је реч о евентуалном наставку аранжмана са Србијом. Према оцени Богдана Лисоволика, сталног представника ММФ-а у Београду, уколико наше власти буду желеле додатни програм, може се размотрити неколико алтернативних опција, зависно од жељеног временског периода који би тај аранжман покривао. Званично, са представницима српске владе о томе још није разговарао, додаје.

– С обзиром на то да је српска привреда и даље подложна спољним и другим шоковима, најбољи одговор на то су оштре мере усмерене ка кључним слабостима. Оне могу бити примењене са или и без програма са ММФ-ом. Посебно је важно држати се недавно уведених фискалних правила – сматра Лисоволик.

Кључно питање је да ли српске власти сматрају да би програм са Фондом донео довољне користи у овом тренутку, навео је Лисоволик.

Међутим, чланови наше владе прилично су ћутљиви када је о наставку аранжмана са ММФ-ом реч. Досад је свој став изнела једино министарка финансија Диана Драгутиновић. Њена жеља је да Србија, након априла уђе у такозвани надзорни аранжман. Односно, да од Фонда не позајмљујемо новац, већ само савете. Гувернер Дејан Шошкић је њен истомишљеник.

– Нама би наставак аранжмана био пожељан. То је један од механизама који може да нам помогне да доносимо мање популарне, а исправне мере. Али и свака успешна ревизија ММФ-а у оквиру текућег аранжмана јесте допринос кредибилитету земље. Чим вам расте рејтинг, онда ћете моћи јефтиније и да се задужујете на тржишту. Овде не говоримо нужно о додатном задуживању већ о цени финансирања јавних расхода. Има, наравно и других предности. Сваки инвеститор који вреднује неко предузеће, ако је ризик земље већи, понудиће нижу цену за преузимање те фирме. Исто тако, свако ко планира инвестирање у ново предузеће, ако је ризик земље већи, захтеваће вишу такозвану интерну стопу приноса, због чега своје улагање може да одложи или одустане од њега. И обрнуто – објашњавао је гувернер недавно какве користи би Србија имала од аранжмана са Фондом.

Према његовој оцени поента присуства ММФ-а није само да минус у државној каси не буде већи од 4,1 одсто наредне године. Свесни смо ми тога и без ММФ-а, додаје.

– Али њихово присуство у нашој земљи је корисно још из најмање два разлога. Први је поменута добра перцепција у иностраној инвестиционој јавности, а други отварање одговарајућих додатних могућности финансирања – које не треба повлачити ако за њима нема потребе, али је добро да постоје „злу не требало”.

Министарка финансија Диана Драгутиновић истакла је да гувернера и њу највише брине макроекономска стабилност. Зато су природни савезници. Не мисли да ММФ на неки начин може да јој „позајми” моћ да, како гувернер каже, спроведете непопуларне, али исправне мере.

– Најнепопуларније владине мере биле су замрзавање плата и пензија на две године, као и других издатака радног места и смањење трансфера локалним самоуправама. Други су смањивали плате и пензије за 20 до 30 одсто и повећавали пореске стопе. ММФ је могао да тражи и друге непопуларне мере, али није. Тако да сам се ја, у борби за одрживост финансија, осећала усамљено, упркос њиховом присуству. Међутим, битна је оцена ММФ-а да Србија води одрживу фискалну политику. То је добар сигнал страним инвеститорима и зато сам за наставак аранжмана, иако мислим да је пропуштена шанса да се у кризи отклони структурна неравнотежа у јавним финансијама – казала је недавно министарка финансија.

А. Николић