MMF: kako vlada hoće

Kako vlada hoće. Otprilike u ovoj jednoj rečenici mogao bi da se opiše stav iz kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu kada je reč o eventualnom nastavku aranžmana sa Srbijom. Prema oceni Bogdana Lisovolika, stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu, ukoliko naše vlasti budu želele dodatni program, može se razmotriti nekoliko alternativnih opcija, zavisno od željenog vremenskog perioda koji bi taj aranžman pokrivao. Zvanično, sa predstavnicima srpske vlade o tome još nije razgovarao, dodaje.

– S obzirom na to da je srpska privreda i dalje podložna spoljnim i drugim šokovima, najbolji odgovor na to su oštre mere usmerene ka ključnim slabostima. One mogu biti primenjene sa ili i bez programa sa MMF-om. Posebno je važno držati se nedavno uvedenih fiskalnih pravila – smatra Lisovolik.

Ključno pitanje je da li srpske vlasti smatraju da bi program sa Fondom doneo dovoljne koristi u ovom trenutku, naveo je Lisovolik.

Međutim, članovi naše vlade prilično su ćutljivi kada je o nastavku aranžmana sa MMF-om reč. Dosad je svoj stav iznela jedino ministarka finansija Diana Dragutinović. Njena želja je da Srbija, nakon aprila uđe u takozvani nadzorni aranžman. Odnosno, da od Fonda ne pozajmljujemo novac, već samo savete. Guverner Dejan Šoškić je njen istomišljenik.

– Nama bi nastavak aranžmana bio poželjan. To je jedan od mehanizama koji može da nam pomogne da donosimo manje popularne, a ispravne mere. Ali i svaka uspešna revizija MMF-a u okviru tekućeg aranžmana jeste doprinos kredibilitetu zemlje. Čim vam raste rejting, onda ćete moći jeftinije i da se zadužujete na tržištu. Ovde ne govorimo nužno o dodatnom zaduživanju već o ceni finansiranja javnih rashoda. Ima, naravno i drugih prednosti. Svaki investitor koji vrednuje neko preduzeće, ako je rizik zemlje veći, ponudiće nižu cenu za preuzimanje te firme. Isto tako, svako ko planira investiranje u novo preduzeće, ako je rizik zemlje veći, zahtevaće višu takozvanu internu stopu prinosa, zbog čega svoje ulaganje može da odloži ili odustane od njega. I obrnuto – objašnjavao je guverner nedavno kakve koristi bi Srbija imala od aranžmana sa Fondom.

Prema njegovoj oceni poenta prisustva MMF-a nije samo da minus u državnoj kasi ne bude veći od 4,1 odsto naredne godine. Svesni smo mi toga i bez MMF-a, dodaje.

– Ali njihovo prisustvo u našoj zemlji je korisno još iz najmanje dva razloga. Prvi je pomenuta dobra percepcija u inostranoj investicionoj javnosti, a drugi otvaranje odgovarajućih dodatnih mogućnosti finansiranja – koje ne treba povlačiti ako za njima nema potrebe, ali je dobro da postoje „zlu ne trebalo”.

Ministarka finansija Diana Dragutinović istakla je da guvernera i nju najviše brine makroekonomska stabilnost. Zato su prirodni saveznici. Ne misli da MMF na neki način može da joj „pozajmi” moć da, kako guverner kaže, sprovedete nepopularne, ali ispravne mere.

– Najnepopularnije vladine mere bile su zamrzavanje plata i penzija na dve godine, kao i drugih izdataka radnog mesta i smanjenje transfera lokalnim samoupravama. Drugi su smanjivali plate i penzije za 20 do 30 odsto i povećavali poreske stope. MMF je mogao da traži i druge nepopularne mere, ali nije. Tako da sam se ja, u borbi za održivost finansija, osećala usamljeno, uprkos njihovom prisustvu. Međutim, bitna je ocena MMF-a da Srbija vodi održivu fiskalnu politiku. To je dobar signal stranim investitorima i zato sam za nastavak aranžmana, iako mislim da je propuštena šansa da se u krizi otkloni strukturna neravnoteža u javnim finansijama – kazala je nedavno ministarka finansija.

A. Nikolić