Уступио бубрег „колегиници” са дијализе

Због проблема с бубрезима, две године је ишао на хемодијализу. Није било лако одвајати по четири сата три пута недељно за боравак у болници, заборавити на летовања и зимовања, породичне планове... А онда је од докторке добио сјајну вест. Нађен је бубрег који одговара његовом организму и постоји могућност да му орган буде трансплантиран. Али ту настаје проблем – исти бубрег одговарао је још једној жени која је с њим ишла на дијализу. Војкан Пантић (34) из Смедеревске Паланке је тада, 2006. године, донео одлуку: орган треба да добије „колегиница” из сале за дијализу, јер је сматрао да је њој потребнији, пошто је тада већ 12 година чекала на орган.

– Не треба бити себичан. Та моја одлука била је потпуно рационална, јер смо породично одлучили да ће ми отац дати свој бубрег. Урадили смо припреме и видели да је то могуће, тако да је интервенција урађена 30. новембра 2006. године. Супер се осећам сада, четири године касније, а и мој тата је добро. Иначе, касније сам сазнао да  „колегиница” са дијализе није тада добила бубрег који је мени одговарао, али јој је трансплантација урађена недељу дана касније и све је протекло у најбољем реду – објаснио је Пантић.

Да би подржао програм трансплантације, Пантић је прошле недеље потписао донорску картицу и завештао своје органе. Потпредседник је Удружења дијализираних и трансплантираних бубрежних инвалида Смедеревске Паланке и Велике Плане „Киднеј” и са колегама из организације на све начине се бори да људи схвате важност и предности трансплантације органа.

– Захвалан сам и супрузи што је била спремна да ми да орган у случају да не дође до „поклапања” ткива са очевим бубрегом. Стално људима причам да треба бити хуман. Сагласност родбине да се узму органи преминулог може да спаси најмање пет живота. – додао је Пантић.

Према речима др Верице Ђурђевић, нефролога у Општој болници у Смедеревској паланци, сви они који су добили нови бубрег осећају се добро и много су задовољнији квалитетом живота. Један пацијент је чекао на бубрег 21. годину и на крају га је, каже др Ђурђевић, добио од седамдесетједногодишњег деде.

– Имамо болеснике који годинама долазе на дијализу и једва чекају да се појави одговарајући бубрег и да могу да се подвргну трансплантацији. Међутим, има и пацијената који су прихватили живот на дијализи и нису стимулисани да ураде неопходне анализе које су потребне да би се планирала трансплантација – истакла је др Ђурђевић.

Наша саговорница објашњава да се у овој болници лече житељи Смедеревске Паланке и Велике Плане, да само на хемодијализи имају од 55 до 65 пацијената, а на такозваној дијализи преко стомака три до пет болесника. Од 1982. године до сада нов орган је добило 19 људи из овог краја, а тренутно на контроле долази осам пацијената с трансплантираним бубрегом.

– Од живог даваоца бубрег је добило двоје људи, а шесторо од кадаверичних даваоца. Имамо пацијента који 21 годину живи нормално са трансплантираним бубрегом. Срећна сам што све више људи потписује донорске картице и завештава органе и што имају свест о хуманости. Раније су нам две породице одбиле да дају сагласност да се органи њихових најмилијих искористе за трансплантације ако се нађе у стању мождане смрти, али се сада полако све предрасуде разбијају – додала је др Ђурђевић.

Данијела Давидов-Кесар