Ustupio bubreg „koleginici” sa dijalize

Zbog problema s bubrezima, dve godine je išao na hemodijalizu. Nije bilo lako odvajati po četiri sata tri puta nedeljno za boravak u bolnici, zaboraviti na letovanja i zimovanja, porodične planove... A onda je od doktorke dobio sjajnu vest. Nađen je bubreg koji odgovara njegovom organizmu i postoji mogućnost da mu organ bude transplantiran. Ali tu nastaje problem – isti bubreg odgovarao je još jednoj ženi koja je s njim išla na dijalizu. Vojkan Pantić (34) iz Smederevske Palanke je tada, 2006. godine, doneo odluku: organ treba da dobije „koleginica” iz sale za dijalizu, jer je smatrao da je njoj potrebniji, pošto je tada već 12 godina čekala na organ.

– Ne treba biti sebičan. Ta moja odluka bila je potpuno racionalna, jer smo porodično odlučili da će mi otac dati svoj bubreg. Uradili smo pripreme i videli da je to moguće, tako da je intervencija urađena 30. novembra 2006. godine. Super se osećam sada, četiri godine kasnije, a i moj tata je dobro. Inače, kasnije sam saznao da  „koleginica” sa dijalize nije tada dobila bubreg koji je meni odgovarao, ali joj je transplantacija urađena nedelju dana kasnije i sve je proteklo u najboljem redu – objasnio je Pantić.

Da bi podržao program transplantacije, Pantić je prošle nedelje potpisao donorsku karticu i zaveštao svoje organe. Potpredsednik je Udruženja dijaliziranih i transplantiranih bubrežnih invalida Smederevske Palanke i Velike Plane „Kidnej” i sa kolegama iz organizacije na sve načine se bori da ljudi shvate važnost i prednosti transplantacije organa.

– Zahvalan sam i supruzi što je bila spremna da mi da organ u slučaju da ne dođe do „poklapanja” tkiva sa očevim bubregom. Stalno ljudima pričam da treba biti human. Saglasnost rodbine da se uzmu organi preminulog može da spasi najmanje pet života. – dodao je Pantić.

Prema rečima dr Verice Đurđević, nefrologa u Opštoj bolnici u Smederevskoj palanci, svi oni koji su dobili novi bubreg osećaju se dobro i mnogo su zadovoljniji kvalitetom života. Jedan pacijent je čekao na bubreg 21. godinu i na kraju ga je, kaže dr Đurđević, dobio od sedamdesetjednogodišnjeg dede.

– Imamo bolesnike koji godinama dolaze na dijalizu i jedva čekaju da se pojavi odgovarajući bubreg i da mogu da se podvrgnu transplantaciji. Međutim, ima i pacijenata koji su prihvatili život na dijalizi i nisu stimulisani da urade neophodne analize koje su potrebne da bi se planirala transplantacija – istakla je dr Đurđević.

Naša sagovornica objašnjava da se u ovoj bolnici leče žitelji Smederevske Palanke i Velike Plane, da samo na hemodijalizi imaju od 55 do 65 pacijenata, a na takozvanoj dijalizi preko stomaka tri do pet bolesnika. Od 1982. godine do sada nov organ je dobilo 19 ljudi iz ovog kraja, a trenutno na kontrole dolazi osam pacijenata s transplantiranim bubregom.

– Od živog davaoca bubreg je dobilo dvoje ljudi, a šestoro od kadaveričnih davaoca. Imamo pacijenta koji 21 godinu živi normalno sa transplantiranim bubregom. Srećna sam što sve više ljudi potpisuje donorske kartice i zaveštava organe i što imaju svest o humanosti. Ranije su nam dve porodice odbile da daju saglasnost da se organi njihovih najmilijih iskoriste za transplantacije ako se nađe u stanju moždane smrti, ali se sada polako sve predrasude razbijaju – dodala je dr Đurđević.

Danijela Davidov-Kesar