Професори не одустају, али ни влада

„Часови нису одржани или су скраћени због штрајка”, писаће данас у дневницима око 1.500 осмолетки и средњих школа – ако професори буду следили упутство за организовање штрајка које су им проследили заговорници бојкотовања наставе у школама. Они уверавају да штрајк почиње зато што захтеве репрезентативних синдиката у образовању власт сматра нереалним, зато што су преговори почели са дебелим закашњењем, а о повећању плата – окосници бунта просветара,    испоставило се, надлежни нису планирали да расправљају до априла.

„Нереалне” захтеве усагласила су три синдиката: Унија синдиката просветних радника, Грански синдикат „Независност” и Синдикат радника у просвети. Услов за обуставу најављеног протеста за њих је 20 милијарди динара више у просветном буџету. Сматрају да би се тако до краја године плате просветара увећале за 24,5 одсто, биле би исплаћене јубиларне награде за претходне две године, као и отпремнине радницима који су отишли из просвете.

Тих милијарди нема, објашњено је просветарима на састанку у влади чији су представници избегли да разговарају о цифрама. За толико пара држава би могла да подигне четири Жежељева моста, јер изградња друмско-железничке ћуприје у Новом Саду, стаје 45.300.000 евра. По јучерашњем курсу то је 4.718.321.160 динара. Нешто мање новца од потребног за импозантно премошћавање Дунава, додатних четири милијарде и 314 милиона динара за образовање било би довољно за испуњење захтева репрезентативног Синдиката образовања Србије. Челници тог синдиката сматрају да би у новембру плате просветара требало да буду повећане за 18,15 одсто и залажу се да јубиларне награде и отпремнине буду исплаћене.

Испуњење свих захтева просветних синдиката „изазвало би хаос у економији земље који би имао несагледиве последице”, став је владе која је сагласна са исплатом награда и отпремнина, али о томе никакав документ још није потписан.

Повећање плата је услов за наставак преговора и обуставу штрајка, тврди Леонардо Ердељи, председник Уније синдиката. Како је процењено да је за бољу ситуацију у образовном систему потребно увећање издвајања за просвету од 20 милијарди динара објаснио је Миодраг Скробоња, стручни сарадник Уније синдиката просветних радника Србије, иначе професор физике и оснивач овог синдиката.

– У тренутку „замрзавања” плата 2008. године за образовање имали смо 3,8 одсто од бруто друштвеног производа, сада је 3,4. Желимо само да се врати на старо, а за то је потребно додатних 20 милијарди динара. Рачуница је логична, оправдана и разумљива, јер најмањи део колача који су нам овога пута дали не покрива ни 50 одсто прошлогодишње инфлације – каже Скробоња, истичући да је просечна зарада просветних радника најнижа међу корисницима буџета.

Немају сви запослени у просвети исту плату, јер то зависи од степена образовања, радног места, година стажа.

– По колективном уговору који је још на снази однос плата у просвети далеко је неповољнији него у другим делатностима. Најниже су плате чистачица у школама, а однос плата спремачице и професора је нарушен и спуштен на један према 2,3. Тражимо да се и то врати на стање које пише у уредби о коефицијентима, то јест на однос један према 2,8.  Предложили смо повећање коефицијената у два наврата да би држава прошла што јефтиније – образлаже Скробоња.

Теткице у овом тренутку примају загарантовану плату која зависи од броја радних дана у месецу – најчешће су то 22 радна дана, односно 176 сати – за што добијају 16.720 динара, каже стручни сарадник Уније синдиката. Тврди да професорске плате у просеку не премашују 38.000 динара, а ако би се испунили захтеви просветара у штрајку, професори би зарађивали око 44.000 динара месечно.

– Директори имају 20 одсто веће плате од категорије у којој се по образовању и стажу налазе. Ако је директор наставник са пет година стажа има око 40.000 динара плату, плус 20 одсто то је 48.000 динара. Најстарији директори, они који су пред пензијом, значи и најплаћенији, имају плату до 51.000 динара. С повећањем које тражимо примали би око 60.000 динара – појашњава Скробоња.

Представници владе поручили су да би издвајање тражених милијарди за образовање довело до енормног повећања јавне потрошње, макроекономске нестабилности и раста инфлације. Упозорили су да излажење у сусрет интересима запослених у просвети не би требало да иде на штету запослених у другим секторима, али то није обесхрабрило просветаре вољне да се за испуњење захтева изборе потпуном обуставом наставе или њеним скраћењем. Три уједињена синдиката очекују да ће од око 1.800 школа у Србији следеће недеље у штрајку бити до 1.700.

Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије, у саопштењу на сајту овог синдиката, обзнанио је да сумња да ће се у протест школе масовно укључити. Он пита одакле 1.500 школа међу чланицама уједињених синдиката када, према његовим подацима, у Србији од 1.830 основних и средњих школа 30 одсто није ни у једном синдикату, а од 103.000 запослених, бар 35.000 нису чланови синдиката.

Миленија Симић-Миладиновић