Барадеј – Мубаракова највећа главобоља

Да ли се Мохамед ел Барадеј хитно вратио за Каиро да би испунио раније дато обећање да са демократијом у Египту неће „флертовати”?

Да ли то значи да ће бивши шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) и лауреат Нобелове награде за мир свој реноме реформисте ставити у функцију све љућих демонстраната који по Каиру и другим градовима његове домовине траже да се председник Хосни Мубарак после три деценије повуче са власти?

Рођен у Египту 1942, Барадеј је студирао право на каирском универзитету, 1964. је ушао у дипломатију службујући у сталним мисијама своје земље при УН у Њујорку и Женеви. На универзитету у Њујорку докторирао је међународно право. Био је у делегацији на мировним преговорима са Израелом у Кемп Дејвиду 1978.

У ИАЕА је ушао 1984. као правни саветник да би после 13 година постао генерални директор. Кредибилитет на Блиском истоку стекао је у време када је, као директор, јавно сумњао да Ирак поседује оружје за масовно уништавање – што се показало тачним иако то Џорџа В. Буша није спречило да изврши инвазију и окупацију Ирака и да покуша да Барадеја уклони са позиције.

Био је ангажован и у решавању нуклеарних спорова са Северном Корејом и Ираном, а његово нагињање дипломатији наводило је Вашингтон да га проглашава недовољно одлучним.

Кажу да му непријатељи никада нису недостајали. Арапска штампа знала је да га критикује због избегавања да критикује једину нуклеарну силу региона – Израел. Власници нуклеарног оружја су га нападали јер се није устручавао да говори против њихових двоструких стандарда и жеље да сачувају свој монопол. ЦИА га је прислушкивала.

Када је новембра 2009. напустио ИАЕА, четири године пошто је због напора да спречи ширење нуклеарног оружја и такта показаног у преговорима са Ираном добио „Нобела” за мир, фебруара 2010. вратио се за Египат.

Власти су неуспешно покушале да његове симпатизере спрече да га на каирском аеродрому дочекају као хероја који може да реформише египатско друштво, као могуће најозбиљнијег противкандидата на председничким изборима овог септембра.

Државни медији називали су га „издајником”, а његов позив на политичке реформе поредили са покушајем „уставног удара”.

Одбио је да се придружи некој политичкој странци и уместо тога основао покрет Национална асоцијација за промене, који покрива разне опозиционе групе. Његова „Фејсбук” група окупила је брзо више од 200.000 фанова.

Барадеј до сада није потврдио да ли ће се кандидовати. Једино је дао до знања да би у председничку трку ушао као независни кандидат, и то под условом да избори буду транспарентни и демократски. Изборе прошлог новембра је бојкотовао.

У садашњим околностима таква кандидатура је готово немогућа, јер по постојећим изборним правилима независни кандидат мора да обезбеди минимум подршке оба дома парламента и локалних савета – где све контролише владајућа Национална демократска партија.

Он се сада поново вратио покушавајући да уздрма деценијски монопол Мубараковог ауторитарног режима, посебно откако се говори да би 82-годишњи председник могао да се повуче и власт препусти сину Гамалу.

Као и демонстранти на каирским улицама, Барадеј говори о реформама и тражи више политичких слобода, што је несумњива провокација у земљи која није навикла на различите тонове, где се отпор власти не толерише.

„Мој циљ је да Египат нема једног спаситеља”, рекао је. „Мој циљ је да Египат спасе себе. Помозите ми да помогнем вама. Уколико желите да се ова земља промени, онда свако од вас у томе мора да учествује показујући ту жељу.”

Барадејов потенцијал почива управо на тој жељи растућег дела египатског друштва да после пола века од обарања монархије земљом први пут управља цивил – Гамал Абдел Насер, Анвар ел Садат и Хосни Мубарак потицали су из официрског миљеа.

„Отац ме је учио да треба да браним своје принципе. Он је био председник адвокатске коморе и током најрепресивнијих година Насерове ере залагао се за грађанске слободе и људска права. Мислим да је то лекција коју од њега памтим.”

Мимо тога, у земљи у којој је сем сиромаштва и незапослености највећи проблем ендемска корупција, шансе му увећавају уздржана реторика и чиста биографија.

Бившем дипломати биће неопходно много такта да окупи разнородну египатску опозицију којом доминирају забрањена Муслиманска браћа, и још више храбрости уколико је спреман да се директно суочи са Мубараком.

„Не знам колико ћу бити успешан, али протеклих неколико месеци барем сам успео да учиним да се људи мање плаше”, рекао је у једном недавном интервјуу. „Успео сам да људи схвате да је политички систем кључ превазилажења стагнације, успео сам да људи схвате да постоји алтернатива Бин Ладену, на једној страни, и аутократији, на другој.”

Да ли је то довољно за успех? Одговор даје каирска улица.

Бошко Јакшић