Baradej – Mubarakova najveća glavobolja

Da li se Mohamed el Baradej hitno vratio za Kairo da bi ispunio ranije dato obećanje da sa demokratijom u Egiptu neće „flertovati”?

Da li to znači da će bivši šef Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) i laureat Nobelove nagrade za mir svoj renome reformiste staviti u funkciju sve ljućih demonstranata koji po Kairu i drugim gradovima njegove domovine traže da se predsednik Hosni Mubarak posle tri decenije povuče sa vlasti?

Rođen u Egiptu 1942, Baradej je studirao pravo na kairskom univerzitetu, 1964. je ušao u diplomatiju službujući u stalnim misijama svoje zemlje pri UN u Njujorku i Ženevi. Na univerzitetu u Njujorku doktorirao je međunarodno pravo. Bio je u delegaciji na mirovnim pregovorima sa Izraelom u Kemp Dejvidu 1978.

U IAEA je ušao 1984. kao pravni savetnik da bi posle 13 godina postao generalni direktor. Kredibilitet na Bliskom istoku stekao je u vreme kada je, kao direktor, javno sumnjao da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje – što se pokazalo tačnim iako to Džordža V. Buša nije sprečilo da izvrši invaziju i okupaciju Iraka i da pokuša da Baradeja ukloni sa pozicije.

Bio je angažovan i u rešavanju nuklearnih sporova sa Severnom Korejom i Iranom, a njegovo naginjanje diplomatiji navodilo je Vašington da ga proglašava nedovoljno odlučnim.

Kažu da mu neprijatelji nikada nisu nedostajali. Arapska štampa znala je da ga kritikuje zbog izbegavanja da kritikuje jedinu nuklearnu silu regiona – Izrael. Vlasnici nuklearnog oružja su ga napadali jer se nije ustručavao da govori protiv njihovih dvostrukih standarda i želje da sačuvaju svoj monopol. CIA ga je prisluškivala.

Kada je novembra 2009. napustio IAEA, četiri godine pošto je zbog napora da spreči širenje nuklearnog oružja i takta pokazanog u pregovorima sa Iranom dobio „Nobela” za mir, februara 2010. vratio se za Egipat.

Vlasti su neuspešno pokušale da njegove simpatizere spreče da ga na kairskom aerodromu dočekaju kao heroja koji može da reformiše egipatsko društvo, kao moguće najozbiljnijeg protivkandidata na predsedničkim izborima ovog septembra.

Državni mediji nazivali su ga „izdajnikom”, a njegov poziv na političke reforme poredili sa pokušajem „ustavnog udara”.

Odbio je da se pridruži nekoj političkoj stranci i umesto toga osnovao pokret Nacionalna asocijacija za promene, koji pokriva razne opozicione grupe. Njegova „Fejsbuk” grupa okupila je brzo više od 200.000 fanova.

Baradej do sada nije potvrdio da li će se kandidovati. Jedino je dao do znanja da bi u predsedničku trku ušao kao nezavisni kandidat, i to pod uslovom da izbori budu transparentni i demokratski. Izbore prošlog novembra je bojkotovao.

U sadašnjim okolnostima takva kandidatura je gotovo nemoguća, jer po postojećim izbornim pravilima nezavisni kandidat mora da obezbedi minimum podrške oba doma parlamenta i lokalnih saveta – gde sve kontroliše vladajuća Nacionalna demokratska partija.

On se sada ponovo vratio pokušavajući da uzdrma decenijski monopol Mubarakovog autoritarnog režima, posebno otkako se govori da bi 82-godišnji predsednik mogao da se povuče i vlast prepusti sinu Gamalu.

Kao i demonstranti na kairskim ulicama, Baradej govori o reformama i traži više političkih sloboda, što je nesumnjiva provokacija u zemlji koja nije navikla na različite tonove, gde se otpor vlasti ne toleriše.

„Moj cilj je da Egipat nema jednog spasitelja”, rekao je. „Moj cilj je da Egipat spase sebe. Pomozite mi da pomognem vama. Ukoliko želite da se ova zemlja promeni, onda svako od vas u tome mora da učestvuje pokazujući tu želju.”

Baradejov potencijal počiva upravo na toj želji rastućeg dela egipatskog društva da posle pola veka od obaranja monarhije zemljom prvi put upravlja civil – Gamal Abdel Naser, Anvar el Sadat i Hosni Mubarak poticali su iz oficirskog miljea.

„Otac me je učio da treba da branim svoje principe. On je bio predsednik advokatske komore i tokom najrepresivnijih godina Naserove ere zalagao se za građanske slobode i ljudska prava. Mislim da je to lekcija koju od njega pamtim.”

Mimo toga, u zemlji u kojoj je sem siromaštva i nezaposlenosti najveći problem endemska korupcija, šanse mu uvećavaju uzdržana retorika i čista biografija.

Bivšem diplomati biće neophodno mnogo takta da okupi raznorodnu egipatsku opoziciju kojom dominiraju zabranjena Muslimanska braća, i još više hrabrosti ukoliko je spreman da se direktno suoči sa Mubarakom.

„Ne znam koliko ću biti uspešan, ali proteklih nekoliko meseci barem sam uspeo da učinim da se ljudi manje plaše”, rekao je u jednom nedavnom intervjuu. „Uspeo sam da ljudi shvate da je politički sistem ključ prevazilaženja stagnacije, uspeo sam da ljudi shvate da postoji alternativa Bin Ladenu, na jednoj strani, i autokratiji, na drugoj.”

Da li je to dovoljno za uspeh? Odgovor daje kairska ulica.

Boško Jakšić