Економија уради сам

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У прошли четвртак, изненада је нешто почело да се догађа са мојом интернет везом. Брзина отварања страница је толико успорила, да ме је подсетила на дане када се на глобалну инфостраду излазило тако што се уз помоћ модема бирао број интернет оператера, па се електронске капије потом отварале уз крчање и пиштање, а вожња пре подсећала на стари фијакер него на модерни аутомобил.

Пошто ми интернет сигнал (заједно са телевизијским и телефонским) стиже преко оптичког кабла, а поменута два друга сервиса била сасвим у реду, кривац је једин могао да буде мој компјутер или ”рутер”, справа на радном столу са кратком антеном која успоставља бежичну везу.

Није долазило у обзир да се проблем решава преко интернета, јер интернет је био проблем, па сам окренуо телефонски број за ”техничку подршку” мог ”снабдевача” поменутим сигналима, иначе највећу компанију за ту врсту услуга у Америци.

Очекивано, добродошлицу ми је уместо неког техничара пожелео компјутерски аутомат са снимљеним гласом. Постављао ми је различита питања и, на основу мојих одговора, вербалних, или одабиром опција на телефонској тастатури, предлагао различита решења како да се квар отклони.

Уз доста стрпљења са моје стране (аутомат је, подразумева се, имао бесконачну залиху тога), проблем је решен. Аутомату сам рекао ”хвала”, да се боље осећам, а он је, равнодушно као и током целе операције, такође захвалио на коришћењу услуга ”Верајзона”.

Било је то моје ново искуство у ”економији уради сам”, са којом сам се овде у последњих годину и по дана често сретао. Много услуга се у Америци, а из дана у дан све више, обавља – самоуслуживањем.

Рекло би се да то није ништа ново. Својевремено је велики искорак у том правцу било то што су телефони добили бројчанике, па су људи почели сами да окрећу бројеве, уместо да то за њих ради операторка на централи. Исто тако је велика промена била и што су из лифтова нестали лифтбоји, који су по жељи притискали дугме за одређени спрат.

За све време колико сам овде, ниједном ми бензин на пумпи није наточио неко ко је тамо запослен. А запослен је обично само један човек, унутра на каси, за оне који из неких разлога не плаћају кредитном картицом. Са картицом се, на уређају сличном банкомату, плаћа на сваком точионом месту.

(Само у две америчке државе, Орегону и Њу Џерзију, самоуслужно точење је законом забрањено, јер се тамо и даље сматра да је, као на почецима аутомобилске ере, самостално руковање бензином исувише опасно).

На принципу самоуслуживања се обавља и аеродромско ”чекирање” карте и пртљага пре уласка у авион. Пошто је претходно карта такође купљена ”он лајн”, без да сте са неким разговарали.

Самоуслужно банкарство је већ стара ствар: у банци сам био само кад сам отварао рачун. Све друго, од плаћања, до провере стања, обавља се преко компјутера. За готовину (ретко иначе потребну), свеприсутни су банкомати.

Ако нисте претплатник, а то људи овде углавном јесу, новине се купују у уличним сандучићима, опет на принципу самоуслуживања.

Кад сам, доселивши се овде, куповао најнеопходнији намештај, отишао сам у ”Икеу”, чије се робне куће налазе на периферији сваког већег америчког града. Та робна кућа се уствари састоји из два дела: великог изложбеног простора и подједнако импресивног магацина. Пошто сам на улазу узео бесплатну графитну оловку и формулар, куповао сам тако што бих забележио магацинску адресу ( број полице и реда) на којој се налази сваки комад који ми треба, да бих то потом сам пакете ставио на повећа колица, све то на крају картицом платио на самоуслужној каси без касирке.

Кад је намештај стигао (у деловима), склопио сам га сам. Алат и упутства су били приложени уз сваки комад.

На аутомату купујем и карте за метро, које прегледа и поништава такође аутоматска капија.

У фотографској радњи, кад треба да направим неку фотографију, чека ме компјутер са упутствима како да са меморијске картице апарата одаберем и приредим слике за израду.

Онлајн се купују и улазнице за утакмице, биоскопе, позоришта.

Где год неки аутомат може да замени човека, замењује га. Недавно и у супермаркетима ланца ”Џајант” почело увођење самопослуживања од почетка па до краја. Половина каса је наиме постала самоуслужна: купац сам скенира све што је купио и на крају обави и процедуру плаћања, картицом или готовином.

Фондација за информатичке технологије и информације каже да је економија ”уради сам” још на зачетку и да ће се ширити, јер би, како су израчунали, повећање продуктивности које се на тај начин постиже, бруто национални производ Америке могло да у догледно време увећа за чак 130 милијарди долара.

Није за потцењивање. Остаје ми иначе, да то повећање ефикасности самоуслуживањем проверим на аутомату у невеликој самопослузи у коју радије одлазим него у велику ”Џајантову”: оном који продаје лутрију и после извлачења омогућава проверу среће.

*