Ekonomija uradi sam

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U prošli četvrtak, iznenada je nešto počelo da se događa sa mojom internet vezom. Brzina otvaranja stranica je toliko usporila, da me je podsetila na dane kada se na globalnu infostradu izlazilo tako što se uz pomoć modema birao broj internet operatera, pa se elektronske kapije potom otvarale uz krčanje i pištanje, a vožnja pre podsećala na stari fijaker nego na moderni automobil.

Pošto mi internet signal (zajedno sa televizijskim i telefonskim) stiže preko optičkog kabla, a pomenuta dva druga servisa bila sasvim u redu, krivac je jedin mogao da bude moj kompjuter ili ”ruter”, sprava na radnom stolu sa kratkom antenom koja uspostavlja bežičnu vezu.

Nije dolazilo u obzir da se problem rešava preko interneta, jer internet je bio problem, pa sam okrenuo telefonski broj za ”tehničku podršku” mog ”snabdevača” pomenutim signalima, inače najveću kompaniju za tu vrstu usluga u Americi.

Očekivano, dobrodošlicu mi je umesto nekog tehničara poželeo kompjuterski automat sa snimljenim glasom. Postavljao mi je različita pitanja i, na osnovu mojih odgovora, verbalnih, ili odabirom opcija na telefonskoj tastaturi, predlagao različita rešenja kako da se kvar otkloni.

Uz dosta strpljenja sa moje strane (automat je, podrazumeva se, imao beskonačnu zalihu toga), problem je rešen. Automatu sam rekao ”hvala”, da se bolje osećam, a on je, ravnodušno kao i tokom cele operacije, takođe zahvalio na korišćenju usluga ”Verajzona”.

Bilo je to moje novo iskustvo u ”ekonomiji uradi sam”, sa kojom sam se ovde u poslednjih godinu i po dana često sretao. Mnogo usluga se u Americi, a iz dana u dan sve više, obavlja – samousluživanjem.

Reklo bi se da to nije ništa novo. Svojevremeno je veliki iskorak u tom pravcu bilo to što su telefoni dobili brojčanike, pa su ljudi počeli sami da okreću brojeve, umesto da to za njih radi operatorka na centrali. Isto tako je velika promena bila i što su iz liftova nestali liftboji, koji su po želji pritiskali dugme za određeni sprat.

Za sve vreme koliko sam ovde, nijednom mi benzin na pumpi nije natočio neko ko je tamo zaposlen. A zaposlen je obično samo jedan čovek, unutra na kasi, za one koji iz nekih razloga ne plaćaju kreditnom karticom. Sa karticom se, na uređaju sličnom bankomatu, plaća na svakom točionom mestu.

(Samo u dve američke države, Oregonu i Nju Džerziju, samouslužno točenje je zakonom zabranjeno, jer se tamo i dalje smatra da je, kao na počecima automobilske ere, samostalno rukovanje benzinom isuviše opasno).

Na principu samousluživanja se obavlja i aerodromsko ”čekiranje” karte i prtljaga pre ulaska u avion. Pošto je prethodno karta takođe kupljena ”on lajn”, bez da ste sa nekim razgovarali.

Samouslužno bankarstvo je već stara stvar: u banci sam bio samo kad sam otvarao račun. Sve drugo, od plaćanja, do provere stanja, obavlja se preko kompjutera. Za gotovinu (retko inače potrebnu), sveprisutni su bankomati.

Ako niste pretplatnik, a to ljudi ovde uglavnom jesu, novine se kupuju u uličnim sandučićima, opet na principu samousluživanja.

Kad sam, doselivši se ovde, kupovao najneophodniji nameštaj, otišao sam u ”Ikeu”, čije se robne kuće nalaze na periferiji svakog većeg američkog grada. Ta robna kuća se ustvari sastoji iz dva dela: velikog izložbenog prostora i podjednako impresivnog magacina. Pošto sam na ulazu uzeo besplatnu grafitnu olovku i formular, kupovao sam tako što bih zabeležio magacinsku adresu ( broj police i reda) na kojoj se nalazi svaki komad koji mi treba, da bih to potom sam pakete stavio na poveća kolica, sve to na kraju karticom platio na samouslužnoj kasi bez kasirke.

Kad je nameštaj stigao (u delovima), sklopio sam ga sam. Alat i uputstva su bili priloženi uz svaki komad.

Na automatu kupujem i karte za metro, koje pregleda i poništava takođe automatska kapija.

U fotografskoj radnji, kad treba da napravim neku fotografiju, čeka me kompjuter sa uputstvima kako da sa memorijske kartice aparata odaberem i priredim slike za izradu.

Onlajn se kupuju i ulaznice za utakmice, bioskope, pozorišta.

Gde god neki automat može da zameni čoveka, zamenjuje ga. Nedavno i u supermarketima lanca ”Džajant” počelo uvođenje samoposluživanja od početka pa do kraja. Polovina kasa je naime postala samouslužna: kupac sam skenira sve što je kupio i na kraju obavi i proceduru plaćanja, karticom ili gotovinom.

Fondacija za informatičke tehnologije i informacije kaže da je ekonomija ”uradi sam” još na začetku i da će se širiti, jer bi, kako su izračunali, povećanje produktivnosti koje se na taj način postiže, bruto nacionalni proizvod Amerike moglo da u dogledno vreme uveća za čak 130 milijardi dolara.

Nije za potcenjivanje. Ostaje mi inače, da to povećanje efikasnosti samousluživanjem proverim na automatu u nevelikoj samoposluzi u koju radije odlazim nego u veliku ”Džajantovu”: onom koji prodaje lutriju i posle izvlačenja omogućava proveru sreće.

*