Чека нас деценија спорог раста

Ововогодишња криза је – другачија. Овим речима Гикас Хардувелис, професор на Универзитету у Пиреју, главни економиста и шеф истраживања у „Еуробанк ЕФГ”, започиње разговор за „Политику”. Од првобитне глобалне рецесије финансијског сектора и кризе банака у Америци и Западној Европи, нестабилност се трансформисала у кризу еврозоне, објашњава.

После десет година релативно мирног и успешног периода у еврозони, земље чланице сада се суочавају с првим правим тестом њиховог јединства. Постоји битка између тржишта и политичара који покушавају да се одупру дезинтегришућим силама тржишта. Како предвиђа Хардувелис, у Европи нас чека процес ширег фискалног уједињења, а у свету стабилнији економски раст уз веће камате и рестрикције у финансијском сектору. Због свега тога, пред нама је деценија спорог раста.

Какве ће бити последице кризе еврозоне на земље које су, као Србија, окренуте Европи?

Европљани виде кризу као први корак у исправљању ствари из прошлости које су остале недовршене. Свака криза покреће промене. Пређашња међународна криза покренула промене правног оквира финансијског сектора, успостављена су строжа правила која се тичу капитала, умањења изложености ризику и ликвидности.

За оне земље које желе да постану чланице еврозоне, криза уводи нове изазове. Критеријуми ће бити ригорозније постављани. Оригинални Мастрихт критеријуми, као што су јавни дуг, фискални дефицити, инфлација, дугорочне камате и стабилност курса остаће на папиру исти. Али ће нагласак можда бити на реалном сектору економије и питањима као што су конкурентност, транспарентност... Из тог разлога, земље као што је Србија ће морати да уложе више напора да би испуниле критеријуме и квалификовале се за улазак у еврозону након кризе.

Сви у еврозони су сада схватили да за стварање монетарне уније није довољно само имати ниску инфлацију и низак буџетски дефицит. Важна је и структура привреде, коликосу отворени домаћа производња, услуге и тржиште рада, да ли постоји уравнотежен однос снага између конкуренције или одређене интересне групе доминирају неким секторима.

Али у овом региону банкарски сектор је био релативно стабилан током кризе, док је приватни сектор био слаб. Постоји ли ризик да се та нестабилност из једног сектора прелије у други?

Банкарски сектор је релативно добро одговорио на изазове међународне финансијске кризе у региону. Банке у региону, пре свега стране, у већини случајева су очувале интегритет свог биланса упркос наглом скоку лоших зајмова захваљујући знатним залихама капитала, малој изложености токсичној активи и јачој подршци матичних институција. Поред тога, Бечка иницијатива је била од великог значаја за успостављање сарадње између банака у региону. Самим тим, банке су одржале своју присутност или су је чак повећале, као што је то случај у Србији. Побољшање економске ситуације у региону ће довести до опоравка приватног сектора, што ће појачати стабилност домаћег банкарског сектора.

Добре банке су, упркос проблемима, радиле добро. Даћу вам пример. Прошле године пласмани кредита у еврозони су били негативни, али су у Грчкој, на пример, били позитивни упркос проблемима у којима се нашла влада. Чињеница ја да свака земља има другачији проблем, али је заједничка бољка свих питање конкурентности. Новим моделом раста компаније се морају подстаћи да више извозе.

Ако нови модел раста за предузећа значи да треба да почну више да извозе, шта нови модел раста значи за банке?

То подразумева промену модела банкарства. Крећемо ка једном одрживом и самофинансирајућем моделу банкарског сектора у региону. Регулатива ће бити стриктнија. То ће бити директна корист за привреду проистекла из финансијске кризе. Видим да је банкарски сектор у Србији стабилан. Недостатак јефтиног финансирања из иностранства је натерао банке-ћерке да се фокусирају на домаће депозите као главне изворе финансирања. Поред тога, банке не могу више да приуште себи да буду агресивне када је у питању позајмљивање новца јер морају да одрже високе стандарде у капиталној адекватности.

Када ће Европа моћи да каже довиђења кризи?

Криза еврозоне почела је прошле године у новембру и трајаће најмање годину дана. Толико ће нам времена бити потребно да угледамо светло на крају тунела. У наредном периоду Европљани морају да одлуче колико чврсто желе да се међусобно повежу у фискалној политици.

И на глобалном нивоу, експерти Светске банке и ММФ-а кажу да се економија опоравља, али да је тај оправак нестабилан?

Слажем се с њима. Пред нама је декада стабилнијег али споријег економског раста из много разлога. Камате ће бити веће, јер тржишта много јасније видесвоје ризике. Многе земље имају велике јавне дугове, чије ће финансирање оптеретити камате. Велики јавни дугови такође значе да фискална политика не може бити експанзивна. Глобалне разлике које су постојале и пре кризе су сада још присутније и још веће. Земље у развоју ће се брже развијати, развијене земље ће покушати да ухвате корак да убрзају раст. Србији ће бити боље, ако Европи буде боље.

-----------------------------------------------

Србија изашла из рецесије

Захваљујући пре свега нето извозу, Србија је изашла из рецесије у 2010. години. Очекује се да се раст у 2011. години повећа, на три одсто, због домаће тражње која се опоравља. Добро је што ће одмрзавање плата покренути домаћу потражњу и дати одушка најугроженијим друштвеним групама са ниским примањима које је погодила међународна економска криза. Позитиван раст кредита у приватном сектору ће такође довести до пораста домаће потражње. Међутим, већа домаћа тражња није универзални лек за привреду. Постоји велика потреба за новим економским моделом који би подстакао конкурентност и повећао извоз.